Evropa kamuflira učešće u secesiji KiM

"Argument da je Kosovo specifičan slučaj i da je Španija članica EU, pa se unutar Španije ne mogu održavati referendumi sa pitanjem kakvo je bilo juče, prosto ne stoji. Jer, ako prihvatete pravo na samoopredeljenje jednog naroda i njegovo otcepljenje, onda to pravo nema veze sa činjenicom da li je neka država članica EU. Već ima veze s tim da li i u kojoj meri podržavate takav politički princip", rekao je Vuk Stanković Tanjugu.

Prema njegovim rečima, EU pokušava da pobegne od političke odgovonosti za slučaj Kosova, dok se, sa druge strane, plaši da pravo na samoopredeljenje koje su koristili građani Katalonije ne postane evropska praksa.

"Jer, pored Katalonije postoji još niz područja u EU koja vrlo lako i brzo mogu imati situacije kao one juče u Barseloni", kaže Stanković.

Značajne članice EU su, kako navodi, bile i ostale politički sponzori nezavisnosti KiM, dok je EU istovremeno svesna da je referendum u Kataloniji opasan i za Španiju i Evropu, zbog čega je i bila tako negativna reakcija.

Očigledno je, smatra Stanković, da se tu vrši jedna veštačka konceptualizacija tog pitanja koje se ne tretira principijelno.

Naglašava da kada se ne tretira neko političko i državno pitanje principijelno onda se zapada u logiku dvostrkih aršina.

"Ta logika dvostrukih aršina nije nova, ona je uvek bila sastavni deo međunarodnih odnosa, ali zanimljivo je da je od svih slučajeva političkih konflikata unutar jedne zemlje jedino Kosovo do te mere specifično i da Srbija jedino može da ostane bez dela svoje teritorije i da to bude politički, istorijski i moralno opravdano. Dok se u svakom drugom slučaju brani princip teritorijalnog integriteta".

Vuk Stanković podseća da EU brani princip teritorijalnog integriteta i po pitanju Ukrajine i Krima.

"Jedan princip ili važi, a ako važi mora da važi u svim slučajevima ili prosto ne važi. Ukoliko na ovaj način vršite koncptualizovanje i pronalazite jalove argumente i neku retoričku mimikriju onda to polako i sigurno govori o tome da se EU, kao akter, zapravo nalazi u političkoj konfuziji koju će jako teško prevladati, posebno uzimajući u obzir činjenicu da je i sama EU institucionalno i politički gledano u ne tako maloj krizi", zaključio je Vuk Stanković. 

Dvostruki aršini EU, nedosledna politika

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević smatra da je Evropska unija primenila dvostruke aršine u postupanju braneći teritorijali integritet Španije, kao što nije Srbije prilikom jednostranog prolgašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, te da bi trebala da primeni jednoobrazno ponašanje i poštuje međunarodno pravo.

"U ovoj situaciji je jasno da se radi o dvostrukim aršinima jer se u slučaju Španije insitira na teritorijalnoj celovitosti i ustavnom uređenju, dok u slučaju Srbije to nije bila politika koju je sledila Evropska unija", rekao je Milisavljević za Tanjug komentarišući stav Evropske unije da Španija i KIM nisu uporedivi.

U ovom slučaju, kako je dodao, nalazi se još jedna nelogičnost.

"Ako štiti ustav i politiku Španije, povodom ovog referenduma, onda EU treba da stane iza odluke Španije da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, što je Španija dosledno radila sve ove godine", napomenuo je Milisavljević.

Prema njegovim rečima, jasno je da se radi o dvostrukim aršinima EU, jer to nije u skladu sa onim što se dogodilo na teritoriji naše države.

On je istakao da bi kod EU moralo da postoji jednoobrazno ponašanje, tim pre što i samu EU obavezuje opšte međunarodno pravo, pravo Ujedinjenih nacija koje počiva na odbrani teritorijalne celovitosti svake države članice.

"Ako se insistira na odbrani i celovitosti Španije, onda to mora da bude princip i za Srbiju. To bi bila dosledna politika", zaključio je Milisavljević.

Upitan da li u ovoj situaciji Srbija ima neki mehanizam da opet otvori statusno pitanje za KiM, Milisavljević je rekao da je to teško jer je pitanje priznanja države - politička stvar.

"U zavisnosti od političke situacije EU deluje 'ovako ili onako'. Mi iz ove situacije ne možemo da izvučemo neku konkretnu pravnu korist, ali možemo politički da ukazujemo na tu nedoslednost i da se trudimo da ostvarimo naše interese vezano za KiM", naglasio je Milisavljević.

Katalonija neće nigde otići, pravo za neke važi, za neke - ne

Podršku samostalnosti Katalonije izraženu na referendumu, kao i proglašenje nezavisnosti ove španske pokrajine koje očekuje u naredna 24 časa, Trivo Inđic, nekadašnji ambasador u Španiji, ne smatra definitivnom odlukom Katalonaca da izađu iz zajedničke države sa Španije.

„Veliki broj ljudi je izašao na referendum zbog političkog i policijskog pritiska iz Madrida smatrajući da imaju građansko pravo da se izjašnjavaju, da je referendum demokratsko pravo. Nisu svi Katalonci za otcepljenje, a prisutna je i svest da ne bi bilo lako ostvariti nezavisnost i zbog otpora EU, ali i drugih", kaže Inđić.

Na pitanje kako će međunarodna zajednica reagovati u ovom slučaju, s obzirom na dosadašnju uzdržanost i neprincipijelno tumačenje prava na samoopredeljenje, kao u slučaju Kosova, Inđić kaže da za sada sem podrške koja je stigla iz Škotske, drugih podrški nema.

„ Svaka zemlja u Evropi ima slične probleme", kaže on i podseća da se međutim pravo na samoopredeljenje i u međunarodnom pravi u i praksi nešto što je krajnje elastično - za neke važi, za neke ne važi.

„To smo i mi osetili na primeru Kosova ili secesija Slovenije, Hrvatske. . . . a otvaraju se i slične situacije... Severna liga u Italiji, Korzika u Francuskoj...Gde god imate višeetničke sredine i države, tu je uvek prisutna opasnost od secesije i separatizma.

Kao neprincipijelnost u tumačenju prava na samopredeljenje sagovornik Tanjuga navodi i primer referenduma u Škotskoj.

„ Velika Britanija je dopustila taj referendum, čak je i budući predsednik SAD Tramp pozdravio referendum u Škotskoj i govorio da je pravo na samoopredeljenje univerzalno pravo za sve. Danas taj isti Tramp je protiv toga, kao što je protiv referenduma Kurda, referenduma na Krimu ili u Republici Srpskoj."

Inđić ne očekuje da će Katalonci dobiti međunarodnu podršku.

"Ukoliko bi se ovaj konflikt produžio i dobio oštre oblike onda bi svakako moglo da se računa na neku vrstu solidarnosti i osude stoga načina rešavanja konflikta. Dosta zemalja se zalaže za dijalog i za zaštitu demokratskih prava građana. To je faktičko pitanje, pitanje sile i da li vi u svojoj zemlji imate konflikte te vrste ili nemate. EU će svako biti u većini protiv toga, kao što je i Srbija protiv toga, kao što je i Srbija protiv toga."

On međutim veruje da će se u Španiji „na duži rok postići jedna vrsta sporazuma. Između onoga, kako kaže, što je već u Španiji istorijska stvar - odnos između centra i periferije, centralizma i federalizma.

„Ako Katalonci proglase nezavisnost oni neće nigde otići. Već smo imali sutuacije u španskoj istoriji u vreme Druge republike, da oni koji su proglašavali svoju nezavisnost - Baskijsci i Katalonci i dobili punu autonomiju i status naroda - oni nisu nigle otišli.“ ubeđen je Inđić.

Proroković: Katalonija i Kosovo - isti slučaj

Katalonija i Kosovo jesu uporedivi, s gledišta prava naroda na samoopredeljenje, izjavio je danas naučni istraživač Instituta za međunarodnu politiku i privredu Dušan Proroković.

Obrazloženje Evropske komisije da slučajevi španske pokrajine Katalonije i Kosova i Metohije "nisu uporedivi", jer je Španija članica EU, Prorokovića podseća na reakciju sovjetskih komesara na "plišano proleće",

"Obrazloženje da se tu radi o nekakvim jedinstvenim rezulucijama UN nije tačno, jer rezolucija UN, pre svega 1244, vrlo izričito govori o teritorijalnom suverenitetu i integritetu Srbije. Ono što su posejali, sada žanju, tako da ni tu portparol EK u dobroj meri nije u pravu", rekao je Proroković za Tanjug.

Kosovo i Katalonija su, kaže Proroković, za poređenje u kontekstu prava na samoopredeljenje naroda:

"Naravno da jesu, jer ako su kosovski Albanci proglasili nezavisnost pozivajući se na isto ovakav nelegalan referendum 1991. ne vidim zašto Katalonci ne mogu da se pozovu na isti takav slučaj 2017. godine", kaže Proroković.

Kako je rekao, kosovski Alabnaci su u Skupštini Kosova usvojli deklaraciju u kojoj su se pozvali na referendum iz 90-tih godina koji je takođe nelegalno održan i čije rezultate su proglasili, a da nikakve dokaze u prilog toga nisu pružili.

Sve što se dešava od proglašenja nezavisnosti južne Abhazije i Osetije do referenduma u Kataloniji ukazuje da Kosovo nije bio nikakav slučaj za sebe, "sui generis", nego presedan koji će koristiti mnogi narodi u različitim delovima sveta, kaže Proroković.

"Evropska komisija i vodeće zapadne sile moraju sa tim da se suoče", rekao je Proroković za Tanjug.

Navodi da je sedam dana pre referenduma u Kataloniji organizovan i referendum u Kurdistanu, pa smo opet imali poruke iz raznih centara moći da to nema nikave veze sa Kosovom, a svi seperatisti se pozivaju na kosovski slučaj.

"To se radi od 2007. do danas i nastaviće se", ocenjuje Proroković.

Da je Kosovo presedan koji služi za seperatiste širom sveta pokazano je, kaže, već u avgustu 2008. kada su istu stvar uradili južna Osetija i Abhazija.

Dodaje da je, inače, reakcija Evropske komisije na referendum u Kataloniji apsolutno zakasnela i u određenoj meri neutemeljena.

Naveo je da kada se raspadala Jugoslavija tadašnja Evropska zajednica, odnosno njeni organi, su u roku do šest meseci doneli sedam različitih odluka, a jučerašnji referendum u Kataloniji je spreman dve godine, a da nijedna odluka Evropske komisije nije doneta.

"Da su adekvatno reagovali pre referenduma do njegovog održavanja ili ne bi došlo ili bi izlaznost bila toliko mala da bi ga u potpunosti delegitimisala. Sada ovako post festup mislim da EK pravi problem sebi većim nego što je bio i što bi bio da je reakcija bla pravovremena", smatra Proroković.

Španiju, ocenjuje, sigurno očekuje latentna destabilizacija u narednim mesecima, ali smatra da je ovo mnogo veći problem za EU nego za samu Španiju.

"Sa nestabilnom Španijom pojaviće se niz novih problema za EU što će destabilizovati kontinent u celini. Jedan mali Balkan je uspeo da donese mnogo problema EU, a kamoli jedna velika i važna članica EU kao što je to Španija", zaključio je Proroković.