Forma umesto suštine

Svečanost je bila pažljivo planirana i do najsitnijeg detalja organizovana, bez ikakve dileme. Neću ovde analizirati sličnosti sa ikonografijom koja je svojevremeno pratila predsednika SFRJ Josipa Broza Tita na njegovom istorijskom putu tokom tridesetpetogodišnjeg vladanja zemljom koje više nema: zastave, deca, folklor - sve je bilo tu. Tema je, naime, nešto sasvim drugo.

Ne pamtim da je u skorije vreme jedan događaj izazvao takvu buru komentara u Srbiji kao što je to učinila inauguracija novoizabranog predsednika. Istovremeno, većina komentara me je začudila svojom površnošću i banalnošću.

Svi se sećamo kako su nekada davno u državnim firmama satima analizirane fotografije sa raznoraznih događaja: svadbi, rođendana, ispraćaja u vojsku i penziju. Svi su imali stav o tome da li je mlada lepa, da li joj valja venčanica, da li je mladoženja ili slavljenik bio adekvatno obučen, kakva je bila torta, koliko su gosti jeli...

Cela ova frtutma oko inauguracije me podseća, kako reče onomad moja drugarica Sonja Martić, na babe koje nadugačko i naširoko raspredaju ovu problematiku. Ovo važi i za one koji podržavaju Aleksandra Vučića i za one koji ga ne podržavaju. I prvi i drugi, međutim, bave se formom, a ne pravom poentom događaja.

Nekima koji su bili na inauguraciji bilo je važnije da uslikaju selfi nego da prate šta se tamo zaista događa.

Nekima koji nisu bili na inauguraciji bilo je važnije da komentarišu izgled pojedinih prisutnih i količinu pripremljene hrane nego da sagledaju događaj sa suštinske strane.

Suština je da je Vučićeva inauguracija imala svoju upotrebnu vrednost: nesporno je da je u osvit inauguracije najviša državna delegacija Ujedinjenih Arapskih Emirata, partnerske zemlje u kojoj danas živim, u veoma značajnom trenutku za nju posetila Srbiju i potpisala važne međudržavne sporazume.

Nesporno je i da su na inauguraciju došli zvaničnici iz regiona, ali i visoki predstavnici SAD, Evropske unije i Rusije. Nesporno je i da Srbija ima novog predsednika čiji petogodišnji mandat počinje da teče. Sve ovo nabrojano važnije je i od selfija, i od haljine, i od količine pojedenog mesa. Važnije je za Srbiju. A najvažnije je kako će se novi predsednik Aleksandar Vučić snaći na funkciji koju je počeo da obavlja. Ako se okruži karijeristima i dozvoli im da ga zarad sopstvenih interesa odvoje od realnosti, pitanje je koliko će trajati nakon ovog mandata, bez obzira na političku i medijsku moć.

Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić zaista bude predsednik svih građana i uspe da balansira brojnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim igrama i interesima, njegova moć će trajati još dugo.

U svakom slučaju, želim mu da u dobrom svetlu predstavlja našu Srbiju i štiti interese države i naroda kako najbolje zna i ume. Vreme kao majstorsko rešeto će najbolje pokazati koliko je to uspešno činio.