FOTO I VIDEO~Oni dali krv za našeg navijača, a mi im baš "lepo" vratili

Pojedini "navijači" srpske reprezentacije, revoltirani golom Arona Remzija sa penala u 35. minutu, probili su u međuzonu na južnoj tribini koja je odvajala domaće pristalice od ljudi koji su došli da pruže podršku ekipi Velsa. Počeli su da im otimaju zastave, dok ih je u isto vreme deo navijača za zapada zasuo sa nekoliko topovskih udara. Iako su ti isti navijači Velsa nekoliko sati ranije dali krv za povređenog navijača Partizana koji je stradao u tuči sa verovatno Zvezdinim huliganima, zbog spora oko grafita?!

Doduše, oslabljeni neigranjem Bejla, Tejlora, Robson-Kanua, Velšani su doputovali u Beograd u nadi da će uhvatiti priključak za trku za Svetsko prvenstvo. Navijači su prepoznali da je našem timu ova pobeda garantovala ne odškrinuta, već bar tri četvrtine otvorena vrata baraža, a potom u direktnom duelu sa Irskom za prvo mesto i odlazak u Rusiju 2018. godine, kom' opanci, kom' obojci...

Pre ovog meča, naši reprezentativci delili su prvo mesto u grupi sa Republikom Irskom za odlazak na Mondijal, sa četiri boda više u odnosu na ekipu Velsa, koja je plasmanom u polufinale Evropskog prvenstva prošle godine napravila pravu senzaciju. Dugo nije vladalo ovoliko interesovanje za utakmicu "orlova". Ljudima se učinilo da je dolaskom Slavoljuba Muslina na mesto selektora našem nacionalnom timu krenulo na bolje. U odnosu na neke ranije kvalifikacije, možemo reći da je zaista tako.

Najveći stadion u našoj zemlji bio je ispunjen skoro do poslednjeg mesta. Na istoku i zapadu, igla nije imala gde da padne... Na severu i jugu tek ponegde se naziralo po koje prazno mesto. Ne pamti se kada je stadion "Rajko Mitić" bio više popunjen. Možda u odlučujućem duelu sa Rumunijom 2009. kada je naša zemlja pod patronatom Radomira Antića izborila plasman na SP u Južnu Afriku 2010. godine, poslednje veliko takmičenje koje smo igrali. Prethodne večeri, sve je ukazivalo na spektakl. I tako je i bilo, bar do tog 35. minuta...

Sjajna koreografija upotpunjena pesmom, zastavicama i pozdravom od oko 40.000 ljudi stvarala je osećaj jeze, ujedno ledivši krv u žilama.

Kada je počelo intoniranje himni sa razglasa užasnog ozvučenja sa "Marakane", gde su šumovi sa zvučnika više terorisali bubne opne nego što su stvarali osećaj zadovoljstva, videli smo sjajnu scenu koja je anulirala ovo krčanje. Dok je svirala nacionalna himna Velsa, ceo stadion je aplaudirao... Nekoliko momaka koji su se nalazili na tribini nedaleko od izveštača "Alo!" prokomentarisali su: "Sjajno! Konačno smo se dozvali pameti i ne zviždimo više tuđim himnama..."

No, nešto više od pola sata kasnije, ti isti momci, kao i verovatno mnogo drugih ljudi na stadionu čije komentare naš izveštač nije mogao da čuje, morali su da saviju glavu i progutaju spostvene reči...

Naime, posle gola Arona Remzija sa penala (krajnje nepotrebnog penala, koji je nastao kao produkt korelacije neshvatljivog istrčavanja golmana Stojkovića i njegovog faula na ivici šesnaesterca i neshvatljivog povlačenja Luke Milivojevića za dres protivničkog igrača), pojedini navijači na južnoj tribini nisu mogli da obuzdaju bes, već su kranuli ka pristalicama Velsa i uprkos kordonu redarske službe, došli do njihovih zastava počevši da ih skidaju sa ograde.

Pošto redari nisu mogli da ih obuzdaju, uletelo je nekoliko pripradnika žandarmerije, koji su posle nekoliko vaspitnih, naterali te iste huligančiće u pokušaju da lično vrate zastave i izvine se gostima... Da, tim gostima koji su miroljubivo došli u Beograd da piju pivo i da sa obeležjima svoje reprezentacije daju podršku momcima koji su prošle godine napravili čudo na Evropskom prvenstvu, jasno staviviši do znanja i po gradu i na stadionu da ne žele probleme.

I ne samo to...  Došli su sa namerom da daju podršku "zmajevima", a pre toga spontanu su dali još nešto mnogo vrednije... Nešto mnogo humanije. Prema izveštavanju gotovo svih srpskih medija, kada su Velšani na dan utakmice čuli da se lekari bore za život navijača Partizana koji je stradao u tuči sa pristalicama Crvene zvezde usled sukoba zbog švrljanja grafita, odmah su uslišili apel "grobara" i otišli da daju krv za nesrećno povređenog momka.

No, ni to nije bilo dovoljno pojedinim našim "navijačima"da ih ispoštuju. Huligančićima koji, verovatno frustrirani time što ne mogu da se dokažu huliganizmom na "večitim derbijima" (ima mnogo "krupnijih riba, jelte...), žele da ispadne frajeri i otmu zastave nekolicini sreovečnih Velšana. Time nisu postigli ništa, osim što su izazvali gnev pravih patriota i ljubitelja srpske reprezentacije, kao i to da im ti isti ljudi ironično uzvikuju: "Svaka vam čast, braćo... Tako im vraćate za ono danas."

Osim što im je propao plan da se sutradan šepure pred drugarima kako su oni "imali kohones" da skinu zastave strancima, samo su sebi napakostili. Nekoliko njih je policija legitimisala i upisala u tefter, gde će recimo, kada sutra odu da traže posao, ako ga uopšte budu tražili, imati problema kod poslodavaca jer su već privođeni. Nekoliko njih je malo dobilo po nosu, a neki su morali odmah potom da vrati zastave i da se izvine Velšanima, što je verovatno najveća kazna, jer im je tim činom poljuljan ponos. 

Sve u svemu, ništa dobro nije ispalo u tom incidentu sa gostujućim navijačima. Čak ni za rezultat utakmice ne možemo reći da je bio dobar, imajući u vidu da je ovo bila idealna prilika za približavanje Mondijalu. Morali su i fudbaleri znatno više da grizu i u onakvoj nezapamčenoj atmosferi (ukoliko se izuzmu napadi na pristalice Velsa) pokidaju oslabljenog rivala. Jer rezultat 1:1, uz očajnu igru protivnika koji pošteno nije stvorio nijednu pravu priliku na meču, u svakom slučaju je neuspeh...

 

Pamet u glavu i našim fudbalerima za naredne mečeve, a i navijačima kada budu dolazili gostujući fanovi. Naročito ako isti dodatno učine neko humano delo...