Francuska dobila novog predsednika!

Pravo glasa u drugom krugu izbora u Francuskoj imalo j eoko 47 miliona glasača koji su se između radikalne desničarke Mari Le Pen i Makrona većinski opredelili za kandidata centra.

Makron je osvojio između 65,5 odsto i 66,1 odsto glasova u drugom, odlučujućem krugu glasanja, dok je Le Penova dobila između 33,9 odsto i 34,5 odsto glasova, navodi AFP.

Makron je izjavio da se se njegovom pobedom na izborima "otvara nova stranica" za Francusku i dodao da je to nova "strana nade i poverenja".

"Večeras se otvara nova strana naše duge istorije. To je nova stranica nade i poverenja", rekao je Makron u izjavi za Frans pres.

Makronove pristalice počele su da se okupljaju u dvorištu Luvra u Parizu gde planiraju da proslave njegovu pobedu, javljaju francuski mediji.

Portparolka kampanje Polin Kalmes izjavila je da je šetalište ispred Luvra, u centru Pariza, evakuisano iz predostrožnosti.

Agencije prenose da je pronađena sumnjiva torba zbog čega je oko 300 novinara zamoljeno da odu.

Makron je ovu lokaciju odabrao za mesto proslave izborne pobede, navodi agencija.

Agencija podseća da je Luvr već pod visokim merama bezbednosti, nakon što su ekstremisti napali vojnike u blizini muzeja, ranije u toku izborne kampanje.

Novi šef države imaće mesec dana pre nego što preuzme funkciju od aktuelnog predsednika, socijaliste Fransoa Olanda, i pokuša da obezbedi parlametarnu većinu izborima za francusku skupštinu u junu, prenosi Rojters.

Prvi krug predsedničkih izbora održan je 23. aprila i tada je Makron osvojio 23,75 odsto, a Le Penova 21,53 odsto glasova.

Procenat Francuza koji nisu glasali u današnjem drugom krugu predsedničkih izbora najveći je za poslednjih skoro 50 godina i iznosi više od 25 odsto, prenosi AFP pozivajući se na izborne ankete.

Agencije "Ipsos", "Elabe" i "Kantar Sofres" objavili su da između 25,3 i 27 odsto birača nije izašlo na glasanje.

Na izborima 2012. nije glasalo 19,65 odsto registrovanih birača.

Posleratni rekord u Francuskoj drže predsednički izbori održani 1969, kada 31,1 glasača nije izašlo na birališta u drugom krugu.

Novi predsednik Francuske Emanuel Makron, u skladu sa francuskim zakonom, preuzeće dužnost od dosadašnjeg predsednika Fransoa Olanda i položiti zakletvu najkasnije 14. maja, navode francuski mediji.

Novi predsednik neće imati mnogo vremena za slavlje, jer već 11. i 18. juna Francuzi ponovo izlaze na birališta, ovoga puta birajući 577 članova Nacionalne skupštine, navodi AFP.

Ishod parlamentarnih izbora odlučiće o tome da li novi predsednik može da ostvari većinu koja će biti kadra da izdejstvuje usvajanje reformskog programa, ili će, pak, često nailaziti na prepreke u parlamentu.

Po zakonu, predsednik francuske države ima pravo na maksimalno dva petogodišnja mandata, podseća AFP.

Francuski predsednik, pored ostalog, ima ovlašćenje da raspušta Nacionalnu skupštinu i da imenuje premijera.

Uz to, on upravlja spoljnom i odbrambenom politikom i može da raspiše referendum bez odobrenja parlamenta.

Šef francuske države može i da predlaže zakone i da, sa premijerom, izdejstvuje usvajanje zakona u parlamentu, ukoliko mu se ne izglasa nepoverenje.

Kao vrhovni komandant oružanih snaga, predsednik može da pokrene vojnu intervenciju bez prethodne konsultacije s parlamentom, a takođe ima ovlašćenje da naloži upotrebu nuklearnog oružja.

Predsednik Francuske uživa imunitet od krivičnog gonjenja dok je na dužnosti i ima pravo da amnestira osuđene zločince.