Fudbal igram zbog uboge majke!

O fudbaleru Ričmondu Boaćiju znate gotovo sve! Bez njega Crvena zvezda sigurno ne bi bila efikasan tim. Njegov instinkt za gol mu je omogućio da bude napadač od koga i evropski klubovi strepe.

Ali o tome kakav je ovaj momak iz Gane kao ličnost do sada niste mnogo znali. Ko su mu idoli, koji sport je trenirao pre fudbala, ali i kako mu je majka samo jednom rečenicom odredila životni put saznali smo u razgovoru sa njim koji je objavljen na zvaičnom klupskom sajtu crveno-belih.

Koga biste voleli da upoznate?

- Bila Gejtsa. Želeo bih da naučim kako da zarađujem kao on. Voleo bih njegov savet kako da budem toliko uspešan - objasnio je Boaći.

Koji sport pratite, osim fudbala?

- Boks. Kao dečak sam čak i trenirao. U slobodno vreme volim da gledam najbolje mečeve mog omiljenog boksera - Muhameda Alija.

Šta Ričmond Boaći uvek ima u frižideru?

- Pileća krilca. Generalno najviše volim da jedam pirinač, a omiljeno piće mi je sok od jabuke. Alkohol ne pijem. Možda jednom godišnje, kada imam poseban povod za to, popijem pivo. A što se tiče spremanja hrane, mogu da probam. Nisam mnogo loš. Živeo sam u Italiji, pa znam kako da spremam pastu na nekoliko načina.

Da li je 14 vaš srećan broj, pa ste izabrali da ga nosite na dresu?

- Otkada sam u Zvezdi, mogu da kažem da mi donosi sreću. Nikada ga ranije nisam nosio, a sada sam ga izabrao zbog Tijerija Anrija, čijem fudbalskom umeću se divim. On je za mene jedan od najboljih napadača na svetu i odlučio sam da i ja okušam sreću sa njegovim brojem. Pošto mi ide dobro, neću ga menjati.

Da li se sećate kako ste potrošili prvu platu?

- Poslao sam je majci zato što sam sebi još kada sam bio dečak obećao da ću uraditi sve da ona ne mora više da se muči u životu. Imao sam devet godina kada sam je čuo kako dok je misila da ja spavam u drugoj sobi govori da je mnogo umorna, ali da mora da nastavi da radi zbog dece. Tada sam obećao sebi da je to poslednji put da joj dopuštam da radi toliko naporno. Zato danas igram fudbal. Želim da pomognem onima koji nemaju, jer znam kako se osećaju. Bitno je da znate za šta se borite, iz kakvih god uslova da krećete. Moj razlog je moja porodica. Ne želim da vidim porodicu i prijatelje da se muče - objasnio je Boaći.