Giška je znao da će ga ubiti

Na 25. godišnjicu Giškine smrti, koji je pod nerazjašnjenim okolnostima poginuo na ratištu u Gospiću 15. septembra 1991. godine, Otašević ističe da se Milošević plašio činjenice da je Giška probudio srpsku omladinu da bude nacionalno i antikomunistički nastrojena.

- Giška je znao da Državna bezbednost hoće da ga ubije na ulici i mislim da je svesno otišao da pogine na ratištu. Da ga je ubio DB misle i mnogi očevici, koji se i danas plaše da to kažu. Ima oko 36 očevidaca, svi su zaplašeni i ne smeju da pričaju. Ima i izjava Hrvata koji su rekli da su ga ubili Srbi s leđa, iako bi njima više odgovaralo da sebi pripišu to ubistvo - kaže Otašević, koji dodaje i da je sam „Giška govorio da je DB ubijao najbolje Srbe“.

 

Ističe da je tada namerno plasirana priča da su Gišku ubile ustaše kako bi se izbegla zla krv među Srbima.
- Milošević se dogovorio sa Franjom Tuđmanom da Gospić prepusti ustašama, a ljudi su se čudili kada je Giška došao tamo. Giška je žrtvovao svoj život, znao je da ga čeka metak s leđa. Njegova poslednja rečenica je bila: „Ja svoje dželate čekam sa osmehom“. Njegovom pogibijom najviše su dobili neprijatelji Srbije. On nikakve političke aspiracije nije imao - priča Otašević.
Ogorčen je što se Vuk Drašković danas ograđuje od Srpske garde i Giške.

- Vuk i Danica se odriču svoje prošlosti. Verovatno zato što imaju grižu savesti. Sramota je što ga i danas opanjkavaju, i njega i Belog. Drašković izjavljuje danas da maltene nije poznavao ni njega ni Belog, a na sahrani je govorio, o čemu postoje i kasete: „Đorđe, više vredi jedan dan sokola nego kornjačnjih bednih 300 godina“. Onda su on i njegova žena pokrali toliko para da ne mogu da ih potroše 300 godina - optužuje Otašević lidera SPO.

Giškin prijatelj navodi da je Srpskoj gardi, koju je osnovao SPO, smrtna presuda potpisana još na demonstracijama 9. marta 1991. godine.

- Mi smo svi živi sahranjeni 9. marta 1991, kada nas je Miloševićev režim uništio. Postoje svedoci koji su čuli da je Milošević rekao: „Taj Voždovac, srpsku Spartu, treba uništiti“. Mislim da je tada Milošević video da je omladina protiv njega i onda je proizveo i druge dobrovoljačke formacije, sve sa ciljem da nas eliminišu. Najpre je 4. avgusta 1991. ubijen Branislav Matić Beli, i to pred mojom decom. Vojislav Šešelj je prethodno dva dana pre toga u Skupštini rekao da sve iz Garde treba pobiti. Tada je Milošević koristio i Šešelja na maestralan način i svi su pobijeni. Taj Šešelj je uzrok naše nesreće i ponovo priča budalaštine - navodi Giškin prijatelj, magistar ekonomije, koji živi u Beogradu.

- Prilikom našeg poslednjeg susreta, pred odlazak u Krajinu, Giška mi je rekao: „Bato, bojim se da ovaj komunizam nikad neće da ode, da samo menja agregatna stanja, a samo supstanca ostaje ista“. Danas se vidi da je bio u pravu. Mogao je da ode u Ameriku, ali nije hteo. Govorio je stalno da svoju sahranu poklanja mladima Srbije i da želi da na njegovom grobu kišne gliste postanu beli orlovi. Strašno je što posle 25 godina ne mogu da nađu njegove ubice - kaže Otašević.