Gledam Mesija, pa mi zbog našeg fudbala dođe da se spalim! (VIDEO)

Poslednji „El klasiko” i superduel Reala i Barselone (2:3) u španskoj ligi nikoga nije ostavio ravnodušnim. Između svirki i proba sa svojim „Škrticama”, frontmen legendarnog benda „Partibrejkers” Zoran Kostić Cane oduševljeno skače iz svoje fotelje i skida kapu Leu Mesiju, čarobnjaku koji vraća veru u ovozemaljski fudbal.

Ili je to na „Santjago Bernabeu” bila naučna fantastika u istinskom ratu zvezda?

U razgovoru za „Alo!” Cane otkriva da između Lea Mesija i Kristijana Ronalda uvek navija za „malog zelenog” Argentinca, koji se u nedelju uveče sa dva postignuta gola nasmejao u lice robotizovanom Portugalcu.

- Leo je fudbalski mesija! On mi je oduvek bio bolji od Ronalda, tog nalickanog Portugalca koji će ostati upamćen po tome kako se uzjoguni pre nego što izvede slobodan udarac. Mesi je nešto drugo. On je umetnik. Ti njegovi driblinzi i neočekivane stvari koje može da učini s loptom su savršenstvo u ovom sportu. Uporedio bih ga sa mnogim vrsnim muzičarima koji su u nekim galaktičkim harmonijama, ali se plašim da ne oštetim jednog ili drugog - obazriv je Cane.

Uživate u fudbalu?

- Volim dobar fudbal, kao i svi ljudi. Natrčim na odlične utakmice, pa gledam i uživam. I onda ne mogu da verujem šta se kod nas prodaje pod etiketom fudbal. Kod Reala i Barse je kvalitet zagarantovan. Još ne mogu da se opasuljim od onog dramatičnog duela sa Pari Sen Žermenom u Ligi šampiona koji su Mesi i kompanija preokrenuli u svoju korist. Posle poraza od 0:4 došli su do pobede od 6:1. Vau! Totalno ludilo.

 

Idete li na naše stadione, znamo da ste osvedočeni partizanovac?

- Ne idem na utakmice 100 godina, a i kad odem na neku, dođe mi da se spalim! Jer ne mogu da verujem da ljudi ne znaju osnovne stvari. Šta da gledam? Ono kako se navijači tuku? Da gledam kako se navijači istog kluba peglaju celu utakmicu? Pa to je van mozga! Vikati - ubij ovoga, zakolji onoga, pa to nema veze sa zdravim razumom. Vodio sam klinca da gleda fudbal kad je bio mali, ali to, druže, nema veze s mozgom! To je nekvalitetan fudbal, to su igrači sa tri leve noge. To su neki tipovi koji nisu čak bitni, već su bitni oni koji ih prodaju i koji ih reklamiraju kao nešto. Ovde kod nas se ništa reklamira kao nešto i to je najveći problem. Kapiraš?

 Prilično ste razočarani?

- Ne mogu da verujem ko se sve namnožio u tom fudbalu. To je isto kao i sa muzikom, gde se totalni seljaci nude da budu nosioci nečega, a nisu za to.

 Šta danas predstavlja srpski fudbal?

- Fudbal je krajnji rezultat naše negativne selekcije svih odnosa koji vladaju u ovom maloumnom društvu, svog nenormalnuka i veštačkog gledanja na život! Mnoge gluposti su ušle iz politike u komunikaciju među ljudima, poput onoga - 0:0 je „aktivan rezultat”. Krajnje gluposti su postale osnovne tačke kako se ljudi sporazumevaju. Fudbal je izgubio namenu sporta i postao trgovačka jedinica koja je uvek na ivici bankrota. I uvek se, preko sive zone, izvuče nešto nauštrb onih koje ljubav prema fudbalu zove.

Nije baš sve čisto ni na međunarodnoj sceni?

- I u najjačim ligama vidiš nekog tipa, grubijana, kome nije tu mesto. Znaš ono kad utrči protivniku s dve noge, s leđa. Takve situacije te podsete koliko su stvari nepromenjive i šta će sve čovek da uradi drugom čoveku samo da ne pusti da se iskaže u lepoti ljudskosti. Cenim ja dobre fudbalere, neverovatno koliki oni napor ulažu, koliko utakmica u sezoni moraju da odigraju sa 100 odsto snage, plus da istrpe sve te prljave startove. I pored svega, krvavo zarađuju novac. Jer i taj krvavi posao se reklamira na sve strane. Klinci misle - hajde da budemo fudbaleri, pa ćemo dobro da prođemo u životu. Ne može svako da bude fudbaler. Kao što ne može svako da bude ni muzičar.