Godišnjica proboja Solunskog fronta

Delegaciju će predvoditi ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, a prisustvovaće i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, generalni konzul ambasade Srbije u Solunu, zvaničnici Grčke, kao i diplomatski predstavnici Francuske, Britanije, Rusije i Italije.

"Red je i običaj na ovakvim mestima da se da veliko obećanje - da se zakunemo da više neće biti ratova. Srbija tu reč pred vama ne može da da", rekao je ministar Vulin, koji je predvodio državnu ceremoniju na Zejtinliku.

Kako kaže, Srbija nije želela ni vodila Prvi i Drugi svetski rat, nije tražila ratove devedesetih, te tako ne može reći da ratova neće biti i da se zakune da će svet živeti u miru.

"Ne može Srbija nad kojom je učinjen strašan, veliki greh, greh koji odzvanja čitavim svetom, da se zakune da će svet živeti u miru. Ali, narod slobode i narod stradalnika, kakvi Srbi jesu, može da traži reč od velikih i moćnih da svet zaista živi u miru. A mi ćemo tu recč zahvalno primiti i moliti se da se održži zauvek", rekao je Vulin.

"Ne daju nam mrtvi da ih obrukamo. Ne daju nam mrtvi da svojim žživotom ne dokažžemo njihovu vrednost. Zato, u ime našših sinova i unuka, od velikih i mocnih tražžim da Srbima ispune jednu jedinu žželju koju sanjaju hiljadu godina - da rodimo samo jedan narašštaj koji će prohodati, porasti, žživeti i umreti i da ne zarati. Samo jedan. Samo jednom u hiljadu godina. To je našša molitva, to je našš dug", rekao je ministar.

On je poručio da svaki narod ima neko mesto kome se vraća, mesto hodočašća pred koje dođe da se pokloni i da se izmeri, da vidi da li je dostojan onih koji su koračali pre njega i da li će ostaviti uspomenu za one koji dolaze posle njega.

"Svaki narod koji zaslužuje tako da se zove ima jedno parče zemlje pred kojim se pokloni, poljubi i ćuti. Zejtinlik je to mesto. Na ovom parčetu svete grčke zemlje posvećene i našim kostima, 100 godina je prošlo a mi pamtimo", rekao je ministar.

Kako kaže, malo je 100 godina da zaboravimo, kako je bilo, sa kime smo delili hleb i krv, te kako su u naša grčka, francusta, ruska, britanska, italijanska, rumunska braća sa nama delila hleb i krv.

"Malo je 100 godina da zaboravimo ko je gde bio, jer nisu svi isti. Žrtve su svuda iste, ali borba za slobodu nije. Sa našom braćoim mi smo umirali za slobodu svog, ali i svakog drugog naroda", rekao je Vulin.

Poručuje da Srbija neće zaboraviti, niti dopustiti da neko drugi svojom željom promeni istinu "sa kim smo se borili i za šta smo se borili".

Vence su položile delegacije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, zvaničnici Republike Grčke, diplomatski predstvanici Francuske, Britanije, Rusije, Italije i predstavnici udruženja građana.

Svake godine u organizaciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obeležavanju godišnjice proboja Solunskog fronta prisustvuju i studenti Vojne i Kriminalističko-policijske akademije iz Beograda i Banja Luke, kao i predstavnici Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

U nedelju, 2. oktobra 2016, povodom obeležavanja godišnjice proboja Makedonskog fronta, biće održana ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti kod savezničkog memorijala na Polikastru.