Svako peto dete u Srbiji debelo!

Mališani su već u najmlađem dobu navikli na grickalice, sokiće, slatkiše, zbog čega imaju višak kilograma ili čak pate od gojaznosti. Greške nastaju iz najbolje namere roditelja, baka, deka i tetaka, a za dete u razvoju to za posledicu ima ozbiljne bolesti, koje su ranije asocirale na starije ljude. Svako peto dete u Srbiji ima višak kilograma, pokazuje statistika Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”. Koji su glavni uzroci gojaznosti kod mališana i koji su načini kako da se detetu normalizuje ishrana, pitanje je za pedijatre i nutricioniste.

Loše navike u ishrani stiču se u najranijem detinjstvu i teško se mogu iskoreniti u odraslom dobu, ističe dečji gastroenterolog dr Nedeljko Radlović.

- U Srbiji gotovo 20 odsto dece ima višak kilograma, a osam odsto je gojazno. Kad se dete ugoji u ranim godinama, verovatno će celog života imati problem sa viškom kilograma. Glavni krivci za to su roditelji, koji su detetu usadili loše navike kada je reč o ishrani. Posledice gojaznosti su vrlo ozbiljne, a to su arteroskleroza, povišen krvni pritisak, šećerna bolest, promena na zglobovima, koje se javljaju kod dece već u predškolskom uzrastu - kaže za „Alo!“ Radlović i dodaje da je redukcija viška kilograma kod dece vrlo delikatna, jer se sprovodi u periodu razvoja. Zbog toga je važno da to bude striktno pod nadzorom pedijatra.

Prema njegovim rečima, karakteristični periodi za pojavu gojaznosti su vreme kada je dete odojče, malo dete i period puberteta, a uzroci nastaju od najranijih dana života.

- Najčešći uzroci gojaznosti su niska stopa dojenja dece u prvoj godini života. Dojenje ima pozitivne efekte, koji se osećaju do kraja života. Nasledna sklonost ka gojaznosti se gotovo neutrališe ukoliko je dete dojeno godinu dana. Drugi uzrok je preterana upotreba ugljenih hidrata, šećera, masti i previše soli. Tek nakon toga dolazimo do nedovoljne fizičke aktivnosti. Kada napuni tri godine, dete treba da praktikuje najmanje jedan sat dnevno aerobne fizičke aktivnosti, a to su igranje, trčkaranje - objašnjava naš sagovornik.

Doktor Radlović ističe da je veoma važna edukacija roditelja o pravilnoj ishrani. On navodi da je ako je majka gojazna tri puta veća verovatnoća da će i dete biti gojazno. Ako su oba roditelja gojazna, onda je verovatnoća da će će i dete biti takvo 10 puta veća.

- Bitno je nasleđe, ali najvažnije je to što se deca ugledaju na roditelje, pa tako stiču dobre ili loše navike u ishrani. Roditelj mora da bude uzor u svakom pogledu. Pedijatri su zato tu. Mi ne dozvoljavamo da se dete ugoji - završava on.