Gotovina špijunira srpske firme!

Kompletna infrastruktura za industrijsku špijunažu u Srbiji smeštena je, kako otkriva naš izvor, u predstavništvu jedne velike hrvatske firme koje se nalazi na periferiji Beograda.

- Gotovina je šef, ali na terenu je glavni čovek za sve direktor predstavništava te hrvatske firme u Beogradu - otkriva izvor “Alo!” blizak jednoj stranoj obaveštajnoj službi. On prenosi i reči hrvatskog državljanina, saradnika te službe, koji je nekada radio kao dvostruki agent i za hrvatsku službu na teritoriji Srbije:

- Moj zadatak je bio da sve srpske firme i medije iskontrolišem na tri načina. Hrvatska firma pošalje svog čoveka u suparničko preduzeće na konkurs, spremi ga da dobije posao, a kada se tamo smesti, šalje im podatke. Ili pošalje „klona“, čoveka koji se predstavi kao zastupnik nekog preduzeća koje želi da ostvari poslovnu saradnju, da nešto od njih kupi ili proda. Tako se, na primer, saznaju cene i uslovi plaćanja kod drugih. U poslednje vreme se sve češće u IT mrežu konkurencije ubacuje softver koji prikuplja i šalje podatke. Špijunirana firma i nije svesna da se to dešava. Ubacivanje prislušnih aparata u vredne poklone koje su hrvatske kompanije slale povodom Nove godine ili jubileja direktorima srpskih firmi, takođe je jedan od načina špijunaže - prepričava naš izvor.

Sagovornik Alo! otkriva i koje je to zadatke nedavno dao Boro Gotovina svim svojim zaposlenima u službi.

- To je da se što hitnije pribave iz srpskih firmi podaci o marketinškim kampanjama, novim proizvodima i cenama, prihodima od prodaje, broju zaposlenih, njihove plate i ugovore, kako se rešavaju viška zaposlenih, tendere i unutrašnje nabavke - otkriva naš sagovornik.

Saša Borojević, politički analitičar i savetnik u Međunarodnoj policiji koji se dugo bavio analizom privredne i ekonomske bezbednosti i strategijom zaštite podataka od značaja, kaže da je veoma je upoznat sa ovom temom.

 

 - Izvršeno je ispitivanje na 765 firmi koje zapošljavaju više od deset radnika. Otprilike polovina njih navela je da su bar jednom bile žrtve špijunaže, sabotaže ili krađe podataka. Dodatnih 28 procenata izrazilo je sumnju da ih špijuniraju. Glavna meta je trgovina, slede hemijska i farmaceutska industrija, a na trećem mestu su finansijski sektor i osiguravajuće kuće. Globalno umrežavanje olakšalo je posao špijunima i krađa podataka nikada nije bila jednostavnija. Više se ne mora ući u neku zgradu, laboratoriju ili istraživački centar. Preko optičkih kablova hakeri koji deluju po državnom ili privatnom nalogu prodiru u informatičke sisteme. Takođe, nezadovoljni radnici firmi u prilici su da kopiraju ogromne količine podataka i proslede ih konkurenciji. Industrijska špijunaža je opasnost koju bi trebalo uzeti za ozbiljno i koja se u praksi često potcenjuje u našem globalizovanom, umreženom svetu pogotovo kad se radi o tzv. Haj-end napadima, gde se sasvim ciljano pokušava da se špijuniraju određene tajne nekog preduzeća - komentariše on.

Božidar Spasić, bivši šef specijalnog tima Službe državne bezbednosti takođe kaže da je upoznat sa činjenicom da industrijaska špijunaža od strane Hrvatske cveta od kod nas.

- Ovo nije prvi put da se na teritoriji naše zemlje ustanovi da se susedne zemlje bave industrijskom špijunažom. Prva je sa tim počela Slovenija po samom osamostaljenju, oni su zapošljavali svoje agente po našim firmama, a sada imamo Hrvate. Inače, pri svakoj amabasadi Hrvatske, Slovenije, Makedonije u Beogradu imate posebna odeljenja koja se bave prikupljanjem raznih informacija. Ne čudi činjenica da je u celu priču oko hrvatskih špijuna kod nas uključena rodbina tih njihovih “velikih“ ljudi poput Gotovine koji uspeva da ubaci svoje ljude u srpske firme. Ono što je slabo poznato jeste to da li mi imamo kontramere i da li mi imamo svoje ekonomske špijune. Sećam se da je Mlađan Dinkić pokušao da ih ubaci u naše ambasade pod imenom ekonomski savetnici, ali to je propalo jer nismo uspeli da se snađemo - objašnjava Spasić.