Građani sve više štede iako se ne isplati!

Jedan od razloga za silazni trend kamata na depozite je što nivo štednje u bankama raste iz godine u godinu, pa se bankarima ne isplati da štedne uloge građana plaćaju više. Ekonomista, Ljubomir Madžar objašnjava za naš list da je štednja vrlo aktuelna iako više nije sasvim isplativa.

- Opšti pad kamatnih stopa na depozite primetan je svugde u svetu, i mi to ne možemo da ignorišemo. Naša kamatna stopa koja je vezana za evro, bitno je uslovljena kretanjem ovih stopa u drugim zemljama, pošto se radi o trendu koji obuhvata ceo svet. Uprkos činjenici da su kamate u pojedinim zemljama čak negativne, kao što je slučaj u Kini, štedni ulozi i dalje rastu. Ljudi su navikli da štede, zbog sigurnosti, čuvaju novac za budućnost, ako im za nešto zatreba, za starost - tvdi on i dodaje:

- Ako neko ima dobar plan za ulaganje novca, ako će da gradi kuće, zgrade i slično... Bolje je da novac upotrebi, ali ako nema dobru ideju, ni predstavu šta bi sa parama, sigurnije je da stavi novac u banku nego da ga drži kod kuće - navodi Madžar.

Prema njegovim rečima, pad kamatnih stopa prisutan je iz dva glavna razloga.

- Važne centralne banke danas u svetu vode ekspanzivnu monetarnu politiku, zapravo, nastoje da novac bude što jeftiniji, a kamatna je cena novca. Drugi razlog je jer postoji kriza investiranja u čitavom svetu, investicije nikako da se pokrenu - kaže on.

I iz Narodne banke potvrđuju da u Srbiji građani sve više štede, kao i da su kamate na dinarsku štednju atraktivnije u odnosu na one na štednju u stranoj valuti,

- Krajem decembra 2016. godine devizna štednja građana iznosila je 8,985 milijardi evra, što predstavlja rast od 4,1 odsto, odnosno 356 miliona evra više u odnosu na kraj 2015. godine. Dinarska štednja je u istom periodu povećana za 4,9 milijarde dinara, odnosno 10,9 odsto, i iznosi 50,3 milijardi dinara. U odnosu na kraj 2012. godine dinarska štednja je povećana skoro tri puta - poručili su oni.