Gugl će platiti Italiji stotine miliona evra

"Gugl će ukupno platiti više od 306 miliona evra" da pokrije sva sporna pitanja vezana za dobit realizovanu u Italiji a deklarisanu u Irskoj, uglavnom između 2009. i 2013. godine, navelo je italijansko ministarstvo u saopštenju.

Takođe se predviđa preventivna procedura sporazume o ispravnom oporezivanju u budućih aktivnosti te kompanije u Italiji, navodi italijansko ministarstvo.

Portparol američkog internet pretraživača Gugla je u saopštenju naveo da su ta kompanija i italijanska poreska služba "postigli sporazum i vansudski rešili fiskalnu istragu koja se odnosila na godine 2002. do 2015".

"Pored poreza koje je kompanija već platila u Italiji za te godine, Gugl će platiti dodatnih 306 miliona evra, odnosno 303 miliona evra pripisanih Guglu Italija i manje od tri miliona Guglu Irska", navodi se u tom tekstu.

U decembru je američka tehnološka kompanija Epl (Apple) takođe pogođena osudama evropskih vlasti zbog prakse biranja mesta sa povoljnijim fiskalnim nametima, već prihvatila da plati Italiji više od 300 miliona evra na ime zaostalog poreza, da regulište ceo račun posle istrage o utaji poreza.

Pored toga italijanski sudovi su upravo završili istragu, i treba uskoro zaključke da upute fiskalnim vlastima zemlje oko giganta internet trgovine Amazona, osumnjičenog da je utajio 130 miliona evra prihoda za pet godina u Italiji.

Gugl i druge američke multinacionalne kompanije kao Amazon i Fejsbuk redovno su optužene da nastoje da izbegavaju plaćanje poreza kako u SAD tako i u Evropi, tako što izaberu da se baziraju u zemljama gde je za njih povoljnija fiskalna politika. Oni tu praksu zovu "fiskalna optimizacija".

Evropsko sedište Gugla tako je bazirano u Irskoj, jednoj od zemalja koja ima porez na korporativnu dobit od 12,5 odsto, među najižim u EU.

Posle britanske istrage o njegovim poreskim aranžmanima, Gugl je prihvatio je u januaru 2016. da plati 130 miliona funti (170 miliona) na ime neplaćenog poreza.

U Briselu je Evropska komisija danas objavila da će u junu predstaviti pravila u kojima se traži veća transparentnost od poreskih savetnika, advokata, banaka, koje prodaju "mehanizam fiskalne optimizacije" bogatim pojedincima ili multinacionalnim kompanijama.

U februaru se 28 zemalja članica EU takođe dogovorilo o novim merama protiv fiskalne optimizacije kompanija koje treba da stupe na snagu početkom 2020.