Haški sud odbio zahtev Mladića

 

Raspravno veće Haškog tribunala odbilo je danas kao neutemeljen zahtev odbrane generala Ratka Mladića za obustavu postupka zbog navodne "sistematske pristrasnosti" tog suda na štetu optuženog.

U odluci, koju je potpisao predsedavajući sudija Alfons Ori (Alphons Orie), veće navodi da "odbrana nije dokazala da je prekršeno pravo optuženog na pravično suđenje".

"Stoga, nema osnova da se naloži obustava postupka ili da se proces proglasi ništavnim", zaključilo je raspravno veće.

Bivši komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (73) optužen je za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Optužnica u pet tačaka Mladića tereti za progon, istrebljenje, ubistva, deportacije i prisilno premeštanje, kao zločine protiv čovečnosti. U dodatnih pet tačaka, Mladić je optužen je i za ubistvo, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca, kao kršenje zakona i običaja rata.

Mladićeva odbrana je krajem jula zatražila da postupak bude privremeno obustavljen ili da proces bude proglašen ništavnim zbog "sistematske pristrasnosti" Tribunala na generalovu štetu.

Odbrana je taj zahtev utemeljila na tvrdnjama da su pristrasni predsedavajući sudija Ori i član veća Kristof Flige zbog ranijih osuđujućih presuda koje su izrekli Mladićevim podređenima.

Za sudije Karmel Angijus i Teodor Meron, koji su i predsednici Tribunala i Mehanizma koji ga nasleđuje, Mladićeva odbrana je tvrdila da su pristrasni na štetu generala zbog izjava koje su davali pre i posle njegovog hapšenja, kao i osuđujućih presuda Mladićevim saradnicima u čijem su donošenju učestvovali kao članovi žalbenog veća.

Sve sudije su, po odbrani, time generala Mladića unapred "proglasile krivim".

Kao dokaz za "sistemsku pristrasnost" Tribunala, Mladićevi advokati naveli su i to što su pravni saradnici sudija već učestvovali u sačinjavanju presude bivšem predsednik Republike Srpske Radovanu Karadžiću, koji je osuden za zločine koji se Mladiću stavljaju na teret.Odbijajući taj zahtev, raspravno veće je ustanovilo da je "odbrana propustila da dovoljno konkretno objasni kako je ta navodna pristrasnost uticala na pravo optuženog na pravično suđenje".

U današnjoj odluci, sudije podsećaju i da je predsednik Tribunala Ađijus ranije već odbilo zahtev Mladićevih zastupnika za izuzeće sudija Orija i Fligea iz raspravnog veća. Sudija Ađijus je, takođe, ocenio da još nije počeo žalbeni postupak u procesu generalu Mladiću, te da su, zato, bespredmetne tvrdnje odbrane da su sudije žalbenog veća, koje nije ni određeno, pristrasne.

Raspravno veće danas je podsetilo i da je, početkom jula, naglasilo da je uloga sudijskih pravnih saradnika isključivo da pružaju pomoć sudijama, a da "donošenje odluka ostaje potpuno u nadležnosti sudija". To što su pravni saradnici već radili u drugim predmetima "nebitno je za nepristrasnost sudija", zaključilo je veće.

Posle današnje odluke sudija, do kraja procesa generalu Mladiću ostaje da optužba i odbrana do 25. oktobra ulože završne pisane podneske, te da, potom, od 5. do 15. decembra održe završne reči.

Suđenje generalu Mladiću počelo je u maju 2012, godinu dana nakon što je on, posle 16 godina bekstva, bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.

Tužilaštvo je izvođenje dokaza protiv Mladića završilo u februaru 2014. Dokazni postupak odbrane trajao je od maja 2014. do 16. avgusta ove godine.

Prema okvirnom planu Haškog tribunala, prvostepena presuda generalu Mladiću trebalo bi da bude izrečena do novembra 2017.