Hleba i izbora

Vrlo brzo ćemo videti da li će i odluka premijera Aleksandra Vučića da proveri volju naroda naići na odobravanje širokih narodnih masa. Pre svega po rezultatu naprednjaka, a onda i po izlaznosti, znaćemo koliko ljudi zaista podržava Vučićeve reforme, ali i put u EU istovremeno s dobrim odnosima s Rusijom.

Sigurno je da su predstojeći izbori Vučiću možda poslednja prilika da, učeći na greškama, pročisti vlastite redove. Činjenica da nema pravu konkurenciju u opoziciji učiniće mu taj posao daleko težim, jer je SNS otkad je došao na vlast polako počeo da liči na nekadašnji Socijalistički savez radnog naroda. U prevodu, nema ko se nije učlanio kako bi oposlio neki svoj posao.

Neće mu biti lako da ih upregne da malo više rade za državu, a malo manje za sebe. Najveće neprijatelje ima upravo među svojim ljudima, a mnogo manje među nemuštom opozicijom, koja ne može da se pribere otkad je SNS evropske integracije postavio za svoj primarni zadatak. Što bi rekli, ukrao im je šou.

Na kraju, ne treba potceniti moć ambasadora da spakuju takozvanu građansku opoziciju u fioke koje će im omogućiti optimalan rezultat, što u ovoj situaciji uglavnom znači prelazak cenzusa, ali mnogo veće iznenađenje na izborima mogla bi biti desnica. Ukoliko se ona nametne kao glavna opoziciona snaga u parlamentu, to bi mogao biti konačan kraj Demokratske stranke u svim derivatnim stanjima.

Pobeda na ovim izborima Vučiću bi dala mandat do 2020. godine i on bi ostao zapamćen kao lider koji je doveo Srbiju do EU. Nakon toga će se igrati neke druge igre.