Holokaust smo zvali „problem s Jevrejima”

- Ujutru smo ga retko viđale - kaže Brunhilde Pomzel prisećajući se bivšeg šefa.

- Uvek smo znale da je stigao, ali smo ga obično viđale tek kada bi napustio kancelariju kroz vrata koja su vodila direktno u našu sobu. Tada smo mogle da ga pitamo sve što smo imale i da ga obavestimo ko ga je tražio - nastavlja ona.

Ponekad su deca, zajedno sa svojim erdel terijerom, dolazila ocu u kancelariju.
- Bila su veomo lepo vaspitana, naklonila bi se i pružila nam ruku da se pozdrave - priča.

U 105. godini, Brunhilde Pomzel je „Gardijanu“ dala svoj prvi i poslednji intervju. Izgubila je vid i kaže da oseća olakšanje što su joj dani odbrojani.

Razlog što je verovatno poslednja preživela osoba iz najužeg kruga nacističkog rukovodstva konačno odlučila da prekine ćutanje navodno nije bila želja da očisti savest. Iako priznaje da je bila u središtu nacističke propagandne mašinerije, pri čemu je, između ostalog, bila zadužena da prenosi lažirane statističke podatke o manjem broju poginulih nemačkih vojnika nego što ih je zapravo bilo, odnosno većem broju Nemica koje su silovali ruski vojnici, ona smatra da je to bio „posao kao i svaki drugi“.

- U Gebelsovoj kancelariji nisam radila ništa drugo nego kucala na mašini. Verujem da ljudi koji danas kažu da bi ustali protiv nacista to iskreno misle, ali verujte mi, većina to ne bi uradila - kaže Pomzelova.

- Znam da nam danas niko ne veruje, svi misle da smo sve znali. Nismo znali ništa. Sve je bilo strogo čuvana tajna - kaže ona.
Odbija da prizna da je bila naivna što je verovala da su Jevreji koji su „nestali“ poslati u sela u Sudetskoj oblasti zbog toga što je te teritorije trebalo ponovo naseliti.

- Poverovali smo, progutali smo tu priču, delovala nam je potpuno logično - kaže ona.
Svog šefa se seća kao „niskog, ali negovanog muškarca džentlmenskog držanja“, koji je nosio „odela od najkvalitetnijih tkanina i uvek imao blago potamneli ten“. Ona otkriva da je imao i vrlo negovane ruke i da ga je sažaljevala zbog toga što je hramao (imao je jednu kraću nogu). Taj nedostatak je nadoknađivao „izvesnom dozom arogancije“.

Na Hitlerov rođendan 1945. godine, njen život se naglo promenio. Gebels i njegova pratnja dobili su naređenje da se pridruže Hitleru u firerovom bunkeru. Gebelsov asistent Ginter Švegerman je 30. aprila doneo vest da je Hitler izvršio samoubistvo, a da je dan kasnije isto učinio i Gebels.

- Pitali smo ga: „Njegova supruga takođe?“. Odgovorio je potvrdno. „I deca?“, pitali smo. Odgovor je bio isti. Nismo mogli da verujemo - kaže ona.

Ona i njene koleginice su rasekle bele džakove za brašno i podigle ih umesto zastave da bi se predale Rusima. Pomzelova je osuđena na pet godina zatvora u Rusiji i okolini Berlina. O holokaustu, koji naziva „problemom s Jevrejima“, saznala je, kaže, tek kada se vratila kući.