Hristos se rodi, sve ljude srodi!

Božićno jutro počinje tako što se od rane zore čuju zvona iz svih pravoslavnih crkava i hramova; u nekim delovima Srbije domaćini pucaju iz pušaka i pištolja; oblači se svečana odeća i odlazi u crkvu na Božićnu liturgiju; ljudi se pozdravljaju i otpozdravljaju rečima „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi“. U gradu, međutim, situacija je nešto drugačija, pa dosta građana liturgiju gleda na TV-u.

Položajnik - prijatelj kuće

Običaj je da prva osoba koja nam u kuću uđe na Božić jeste položajnik – prijatelj kuće koji treba da kući i njenim ukućanima obezbedi zdravlje, sreću, blagostanje i mir. Simbolički, položajnik predstavlja tri mudraca koji su pratili zvezdu sa istoka i koji su Hrista na rođenju darovali tamjanom, zlatom i mirisom. Tim povodom postoji čitav niz rituala koje položajnik obavlja kako bi osigurao sve gorenavedeno: otvara vrata od peći ili šporeta, džara vatru izgovarajući brojalicu: „Koliko varnica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica“, prizivajući tako blagostanje u dom u koji je došao. Nakon izvršene dužnosti, domaćica ga daruje prigodnim poklonom.

Sreća u česnici

U rano božićno jutro, domaćica mesi česnicu - pogaču u koju umesi novčić, koja se odozgo izbocka grančicom badnjaka i ispeče. Ranije se u česnicu stavljalo i seme drena - za zdravlje, seme pasulja, kukuruza, pšenice i delovi badnjaka. Česnica predstavlja slavski kolač na Božić i kada je pečena iznosi se na sto, okreće se kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Veruje se da će onaj ko dobije deo česnice sa novčićem biti srećan tokom čitave godine. Nakon lomljenja se čestita praznik i pristupa se ručku, koji je prvi mrsni obrok nakon dugog posta.

Običaj je da se na Božić ne ide u goste, jer su naredna dva dana tome namenjena, već da porodica taj najsrećniji pravoslavni praznik provodi na okupu u toploj porodičnoj atmosferi. Ljiljana Filipović, psiholog i porodični terapeut, ističe da zajednički božićni ručak jača porodičnu bliskost i zato to vreme rezervišite za svoje najbliže. Čak i ako želite da ga izbegnete, nakon tradicionalnog ručka osećaćete se lepo, voljeno i srećno.

Porodica na okupu

- Porodica se za Božić okuplja i uživa u ručku i toploj porodičnoj atmosferi. Ručak je najsvečaniji trenutak Božića, a rituali imaju edukativni potencijal za najmlađe članove porodice. Putem hrane i putem običaja šalju se pozitivne poruke. Ljubav i pažnja se pokazuju i spremanjem posebnih jela za određenu osobu. Osim edukativnog potencijala, veoma je bitan i terapijski potencijal božićnog okupljanja, kada se, na primer, posebno mesto za stolom daje tek punoletnoj osobi, koja time dobija status punopravnog, odraslog člana porodice - ističe psiholog.

Dok je prvi dan Božića rezervisan za užu porodicu i na taj dan se ne odlazi iz kuće, drugi dan praznika je prilika za posete rođacima i prijateljima. Čestitanje praznika, zagrljaji, poljupci i opuštena komunikacija jačaju zajedništvo.

Osim što Božić slovi za dan radosti i idiličnih porodičnih okupljanja, to je i praznik darivanja. Prema rečima Ljiljane Filipović, pogrešno je što se od dece ne očekuje da pripreme poklone za odrasle članove porodice.

- Veoma je važno decu naučiti da poklanjaju, a ne samo da primaju darove. I roditeljima je praznik, pa je red da i deca nešto njima poklone, neki crtež ili predmet koji su sami napravili. Na taj način deca izrastaju u emotivno stabilnije osobe - objašnjava naša sagovornica.