Hrvate napali džinovski stršljenovi!
Profimedia
Ilustracija, Foto: ProfimediaDo sada su se ti opasni insekti pojavili u Dopsinu, Bocanjevcima, Dardi i Bilju, ali verovatno ih ima i u drugim mestima.
Napad velikog azijskog stršljena jedva je preživeo pedesetdevetogodišnji meštanin Dopsina.
"Suprug je pre dve nedelje izašao uveče u dvorište gde ga je stršljen ubo ispod pazuha. Utrčao je u kuću i povikao: “Vodi me na Hitnu, nije mi dobro”. Dok sam uzela ključ od automobila Pero je već pao i počeo da se guši. Naglo mu je oticao jezik i bio je kao paralisan. Setila sam se da imam neke kapi za alergiju i dala mu ih. Dok nije došla Hitna pomoć nekako sam mu izvukla jezik da se ne uguši. Lekari su mu dali injekcije, ali pre 14 godina operisao je srce i te večeri je dobio infarkt. Bio je na intenzivnoj nezi u bolnici sedam dana, ali sada je dobro", ispričala je Dragana Jelečević, prenose hrvatski mediji.
Dodala je kako su stršljenovi koje i dalje viđa u dvorištu svoje kuće neverovatno veliki, a stručnjak koji je po pozivu došao da ih ukloniti rekao je da je reč o azijskom, odnosno indijskom stršljenu.
"Do sada sam se susreo s tom vrstom stršljenova u Dopsinu, Dardi i Bocanjevcima. U Bocanjevcima ih je samo na jednom mestu bilo nekoliko hiljada. Naverovatnije su stigli u Slavoniju i Baranju s balvanima iz Indije. Do sada su se već ukrstili sa domaćom vrstom, i došlo je do mutacija pa su još opasniji. Veliki su od četiri do pet santimetara, a na leđima su im žuto crne pruge", kaže stručnjak koji se bavi uklanjanjem gnezda stršljenova i osa.
Docent dr sc. Višnja Prus, šef Odeljenja za kliničku imunologiju i alergologiju KBC-a Osijek, kaže da je problem i u tome što azijski stršljen kad umire luči hormone i upozorava ostale jedinke da je napadnut zbog čeg postoji mogućnost da pozove i ceo roj.
"Azijski stršljen je mnogo veći od onih koji se inače nalaze u našim krajevima. Imaju više otrova koji može da izazove prestanak rada bubrega i drugih organa. Od njegovog uboda mogu stradaju i zdrave osobe, a ne samo one koje su i inače alergični", kaže Prusova.
Azijski stršljen nezaustavljivo se širi jer u našim krajevima nema prirodnih neprijatelja, npr. ptica i slično, koje ih uništavaju u njihovom prvobitnom staništu.
povezane vesti
Komentari (3)
Lola
09.09.2016 18:50
Uvoze balvane? "Gde god nadjes zgodno mesto, ti drvo posadi!" - cika Jova Zmaj. Znam, nisu imali Cika Jovu da im to kaze, a sami se nisu setili iako imaju ogroman krs (karst, golet) jedva pokriven grmljem ponegde...a i ko bi sadio mladice i cekao da porastu, kad se ima ribe, grozdja i turizma. ;) Tudji balvani im se obise o glavu. Sada moraju da uvezu indijske ptice da ih istrebe, a sta ce sa njima posle, o tom' potom.
ANTE BAN
09.09.2016 19:52
@Lola - ZAŠTO bismo sadili balvane kada na dalmatinskome kamenu ne mogu biti veliki! I kada imamo od turizma 10 mlrd dolara zarade! A to stršljenova ćemo otjerati; no- drago mi je da brinete za svoju braću! Ipak- za kraj ću Vam citirati nešto drugo od JOVE JOVANOVIĆA-ZMAJA; "Smejo sam se da ne plačem, gledajući ovaj jad, gledajući sokak, gledajući Novi Sad!"
srbija
09.09.2016 20:13
@Lola - Ne razumem šta si htela da kažeš. Ja, evo, živim u Srbiji - sred centra države - i viđam te velike stršljenove već 2 leta. Malo ih je teže ubiti mehanički (a i zakonom zabranjeno :) al se lako hvataju i uspešno umiru u zamkama sa sokom. Ne znam da li je Srbija uvozila balvane - a i da jeste, balvani se ne sade te se njima ne može pošumljavati - al stršljenovi su došli. A meni je muka od svih vas koji na svaku vest imate neki nacionalističko - fašistički komentar (bez obzira na nacionalnost)