Hteo da izda stan za 200 evra, stigli mu podstanari iz pakla!

Mirko Todorović iz Beograda želeo je sa ocem samo da izda stan za 200 evra i da mu podstanari plaćaju komunalije koje iznose 10.000 dinara, a na kraju se zbog toga pokajao.

Došao mu je mlađi par, uveravajući ga da im stan odgovara kao i lokacija, a onda su napravili takav problem, da je Mirko bio prinuđen da devojku istera iz stana, zbog čega mu je kasnije njen brat pretio tužbom.

Šta se sve dešavalo i kako ponekad izdavanje nekretnine, nije samo sedenje kod kuće i uzimanje koverte jednom mesečno, već i stalna glavobolja, saznaćete u Mirkovoj ispovesti:

- Krajem prošle godine za stan od nekih 60 kvadrata sa definisanom stanarinom od 200 evra i ukupnim računima od 10.000 dinara prijavio mi se jedan par u ranim tridesetim. Na prvi pogled izgledali su veoma pristojno i staloženo. Odmah im se svideo stan, pogotovo devojci, dok je njen partner ponavljao "sačekaj videćemo".

Nakon nedelju dana čekanja i biranja stanara odlučili smo se ipak za njih jer je devojci stalo da njima bude izdat. Više puta im je bilo ponovljeno da oboje moraju prisustvovati potpisivanju ugovora kao i da se stanarina plaća pri ulasku u stan.

Međutim, u međuvremenu moj otac je dogovorio njihovo useljenje bez mog znanja i prisustva, i tada se pojavila samo devojka sa gomilom stvari na ulaznim vratima. S obzirom na to da je otac bio u žurbi, samo joj je predao ključ, kako bi se uselila da "ne čeka ispred vrata" i rekao da ćemo doći na potpisivanje ugovora i da obavezno dođe njen partner.

Sledećeg dana smo otišli do stana, sve je bilo vec namešteno, stvari rapoređene po ormarima, slike po vitrinama, kao da tu živi vec dve godine. Kada je došao trenutak za plaćanje dobili smo od nje odgovor da njen partner samo što nije stigao na potpisivanje, a ja sam vec gubio živce jer nije ispoštovao dogovor.

Čekali smo ga dva sata i otišli, rekli smo joj da mora da dođe u naredna dva sata kako zna i ume. Naravno, prošlo je 6 sati od nje i njega ni traga ni glasa. Kada sam je nazvao rekla mi je da je morala hitno na posao i da ne zna da li je on stigao, a pritom mi nemamo njegov broj.

Sutradan naravno, ista priča, nemam, sada mi partner nije tu, evo prekosutra, i zbog ličnih obaveza nisam stigao da je izbacim već istog dana. Rekao sam joj na to da ako nema kod sebe trenutno novac i ako od njenog partnera nema ni traga ni glasa da se snađe do sutra, na šta se ona klela u majku da sutradan dobijam depozit i useljeničku stanarinu. Sutradan kada sam otišao sa ocem koji je krvavo zaradio taj stan ona nas je dočekala tamo kao goste, sa sve osmehom, raspoložena i pričljiva, ja sam odmah izvadio ugovor i rekao da pređemo na stvar, na sta je ona izvadila 100 evra, od potrebnih 400 i rekla "ja imam samo ovoliko".

Tu su pale razne teške reči sa moje strane i želeo sam momentalno da je izbacim napolje. Razumem i da je žensko, razumem i tešku materijalnu situaciju, ali činjenica je da sam ja tad imao potpunog stranca i prevaranta u stanu, jer me je triput prevarila za stanarinu i potrošila moje vreme i živce, a od njenog partnera, koji je sve to trebalo i da finansira, nije bilo ni traga ni glasa.

Počela je da se kune i da moli, da plače i da histeriše. Tada niste u mogućnosti da nasilno reagujete, čak je rekla i da je trudna što je naravno bila laž. Koristila se svim mogućim sredstvima da ostane tu.

Otac me je smirio nekako i nagovorio da je ne izbacim isto veče, već da prespava tu do sutra ujutru. Ja celu tu noć nisam spavao, jer sam imao potpunog stranca prevaranta u stanu i već u 7 ujutru sledećeg dana otišao sam da je spakujem na prvi taksi sa pregršt stvari koje je donela.

Nakon nedelju dana dobio sam pretnje od strane njenog brata kako ćemo sudski biti gonjeni jer smo izbacili njegovu trudnu sestru napolje na hladnoću. Od te tužbe nije bilo ništa naravno... - zaključuje Milan svoju priču za Telegraf.