ISIS ubija hrvatskim puškama!

Na slikama koje je na Tviteru objavio jedan italijanski reporter vide se upravo noviji modeli jurišne puške koja ispaljuje 800 metaka u minutu, a koristi municiju kalibra 5,56 mm, u skladu sa standardima NATO, objavio je portal „indeks“.

Iako je ta informacija začudila čak i neke od solidnih poznavalaca prilika u svetu trgovine oružjem, direktor „HS produkta“ Željko Pavlin u tome ne vidi ništa sporno, navodi portal.

- Nemoguće da je reč o nekim velikim količinama, verovatno se radi o pojedinim komadima oružja koji su zaplenjeni u borbama. Mi tu pušku proizvodimo dve godine i legalno je prodajemo na Bliskom istoku, na tržištima na kojima za to nema nikakve prepreke - izjavio je Pavlin za „indeks“ i potvrdio da je takav posao realizovan i sa vladom Iraka.

Ništa sporno u ovoj informaciji ne vidi ni vojni analitičar Aleksandar Radić ističe da je oružje roba kao i svaka druga.
- To je trgovina oružjem. Postoji mistifikcija u toj oblasti da je sve promišljeno, a to nije istina. Oružje je roba kao i svaka druga, a roba putuje kao voda, koja uvek sebi pronađe put. Nije tamo poslato oružje zato što je neko želeo da naoružava teroriste. Ni Srbi, ni Hrvati, niko nema nameru da naoružava teroriste - kazao je za „Alo!“ Radić i dodao da to nije indikator da Hrvati snabdevaju Islamsku državu, već samo dokaz da se oružje na tržištu lako kreće.

Po svemu sudeći, a delimično se o tome već spekulisalo u medijima, hrvatsko oružje bilo je primarno namenjeno pripadnicima Pešmerge, vojnoj organizaciji u iračkom Kurdistanu koja ratuje protiv džihadista DAEŠ-a. Inače, javnosti je do sada koliko-toliko bila poznata samo priča o takozvanom jordanskom kontingentu, odnosno o trgovini oružjem između Hrvatske i Jordana sa kraja 2012, odnosno početka 2013 godine, podseća „indeks“.

- Ni tada, kao ni sad, Hrvatska nije preterano vodila računa o tome gde sve može završiti oružje koje prodaje Jordanu, bez obzira na to koliko je taj potez bio pokriven zakonima - komentariše „indeksov“ izvor. Takva se praksa nastavila, međutim, pitanje je i je li ikakva kontrola u tom smislu uopšte i moguća.