Ištvan se probudio iz kome, još ne zna da je izgubio sina

Ištvan Makša, koji je teško povređen u saobračajnoj nesreći u Bugarskoj probudio se juče iz kome. Kako Alo! saznaje, Ištvan je skinut juče sa aparata i diše sopstvenim plućima.

- On diše sopstvenim plućima. Svestan je, trenutno nije životno ugrožen i očekujemo poboljšanje zdravstvenog stanja - izjavio je za „Alo!” dr Radmilo Janković, direktor Centra za anesteziju Kliničkog centra u Nišu.

Otac pak ne zna da mu je sin poginuo u stravičnoj nesreći, kao ni da je juče sahranjen. Miloš Makša (14) ispraćen je juče u belom kovčegu na večni počinak.

Bilo je neizvesno kad će dečak biti sahranjen, jer je familija smatrala da odluku o tome treba da donesu njegovi roditelji, otac Ištvan (41) i majka Dravka (39), koji su posle nesreće završili u komi.

Rođaci porodice Makša morali su na kraju da odluče o sahrani, jer je bilo izvesno kada bi to  mogli da učine. Rodbina i prijatelji počeli su da se okupljaju juče od 12 sati na groblju u Vrbasu. Pored kovčega nastradalog Miloša primali su izjave saučešća. Deca i odrasli donosili su po jednu belu ružu i ostavljali ih pored odra.

Pre početka opela ispred kapele su se čuli samo uzdasi i tihi komentari: „Ovo je strašna tragedija, jadni ljudi šta ih je snašlo.“ Opelo koje su služila tri pravoslavna sveštenika počelo je u 16 sati.

- Familija, pre svega Miloševi baba i deda sa očeve i baka sa majčine strane, odlučili su da on bude sahranjen, jer se nije znalo kada će Ištvan i Dada izaći iz kome. Njih dvoje, kao ni mali Marko (5), koji je u udesu zadobio potres mozga, ne znaju da je Miloš poginuo. Jedino zna Milošev stariji brat Mihajlo (17), koji to odbija da prihvati i uporno ponavlja: „Ne, to nije istina!” - kaže Ištvanov stric Janoš.

Od Miloša se u ime đaka i nastavnika oprostio njegov razredni.

- Kad dete umre, ne postoje reči da se iskaže tragedija. Ostala je upražnjena stolica u klupi - rekao je razredni.

Dok je služeno opelo, pozlilo je i Miloševom drugu, koga su povratili umivajući ga vodom. Jedna devojčica je teško podnela što je videla Milošev kovčeg i umalo je pala u nesvest. U tom trenutku grobljem je odzvanjao lelek i prolomio se jezivi jauk njegove bake: „Jao! Dete moje!” Crkvena zvona označila su završetak opela. Tužna kolona nemo je koračala do Miloševe večne kuće.

Muklu tišinu remetilo je dobovanje zemlje koju su ožalošćeni bacali na beli kovčeg. Brat Mihajlo je stisnute vilice odmahnuo glavom i tiho prozborio: „Ne mogu više!”