Hrvatska, zastava
Profimedia
Hrvatska, zastava

Profimedia

Hrvatska, zastava, Foto: Profimedia

Važnu ulogu će, kako se navodi, imati granični mandati, kojih je ukupno 12, a u njih se ubrajaju one stranke ili koalicije kojima po anketi malo nedostaje za (još jedan) mandat ili su pak jedan mandat dobile s malo više od neophodnog broja glasova.

Istraživanje je pokazalo da, kako se navodi, realni scenario pokazuje da je SDP pobednik izbora, ali i da ni SDP, ni HDZ, baš kao na prošlim izborima, neće moći samostalno da sastave vladu.

Anketa je, naime, pokazala da bi SDP imao 61 mandat, HDZ 56, Most 13, Živi zid šest. IDS je na svoja tri mandata, a na jedan mandat pada HDŠB Branimira Glavaša.

To je ukupno 140 zastupnika, a kad se njima pridoda osam manjinaca i tri zastupnika dijaspore, dolazi se do brojke od 151.

Kao najgori scenario za SDP Zorana Milanovića je da ostane na 57 mandata, jer bi dva mandate izgubili u korist HDZ-a koji bi u tom slučaju imao 58, što će omogućiti da bude relativni izborni pobednik, kao i na prethodnim izborima.

IFIMES: Hrvatska izgubila primat u regionu

Hrvatska mora da odluči da li će živeti u raskoraku između prošlosti I budućnosti ili će se definitivno opredeliti za budućnost, a o tome će odlučiti hrvatski birači na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima 11. septembra, navodi se u analizi ljubljanskog Međunarodnog instituta (IFIMES).

Navodi se, naime, da buduću hrvatsku vladu očekuju mnogi problemi, pre svega sprovođenje reformi, a poseban “izazov I test” će biti odnosi sa susedima.

To tim pre, stoji u analizi, jer je vlada u Zagrebu izgubila uticaj i primat u regionu.

Vođstvo (u regionu) je preuzeo premijer Srbije (Aleksandar) Vučić I zbog toga je važno ko će postati novi hrvatski premijer koji može parirati Vučiću ali i drugima u susedstvu”, stoji u analizi ovog Međunarodnog instituta.

Stoga su, navodi se, predstojići izbori možda i poslednja šansa za Hrvatsku, jer nepovoljan razvoj događaja unutar Hrvatske, u okruženju i na međunarodnoj sceni, mogao bi zemlju odvesti u neželjenom smeru.

Jer, hrvatsko društvo duboko je ideološki podeljeno, pre svega, podelama iz prošlosti, a posebno podelama, koje proizlaze iz Drugog svetskog rata, stoji u analizi.

I hrvatska politička scena je, ističe se, izrazito polarizovana na dva snažna politička bloka - HDZ i SDP (Narodna koalicija).

U tom slučaju Most bi bio na 13 mandata, a Živi zid na čak sedam saborskih fotelja od čega je jednu dobio zahvaljujući graničnom mandatu koji bi izgubio SDP, dok bi četvrti granični mandat SDP-a otišao Milanu Bandiću, koji bi time dobio prvog i jedinog zastupnika.

IDS je na standardna tri mandata, a HDŠB je na jednom.

Najnepovoljniji scenario za HDZ je znatno lošiji od ovog, jer bi oni imali 53 zastupnika, a Narodna koalicija okupljena oko SDP imala bi 61.
HDZ u najnepovoljnijem slučaju ostaje bez tri granična mandata, koje bi pokupila opcija Živog zida, koja bi u tom slučaju dobila devet mandata.

Most bi opet bio na 13, IDS na tri, a HDŠB na jednom.

U toj računici nema Milana Bandića koji sedmicama, odnosno mesecima najavljuje da će baš on biti odlučujući factor, ako ne i premijer posle 11. septembra.

Na osnovu istraživanja koje je sprovedeno telefonom na 1.000 stanovnika po izbornoj jedinici, Hendalova anketa pokazuje da nijedna od stranaka neće moći samostalno da sastavi vladu.

U tom slučaju, SDP sa IDS-om ima ukupno 64 ruke, a nedostaje mu još 12. HDZ, pak, sve da dobije maksimalna tri zastupnika u dijaspori ima tek 59 i nedostaje mu još 17.

U takvom odnosu snaga, na raspolaganju ostaje 28 zastupnika od čega je najviše Mostovih.

SDP bi sa svim Mostovcima, pokaže li se anketa tačnom, mogao sastaviti tanku većinu. U tom slučaju verovatno bi dobio i manjince. No SDP ne može samo s manjincima, a bez Mosta.

HDZ-u bi, s druge strane, onda trebali i svi Mostovci i barem pet manjinaca, za šta će šefu te stranke trebati, kako se procenjuje, izuzetne diplomatske aktivosti. 

Tagovi
Hrvatska izbori region

povezane vesti