Izvršitelji plene imovinu zbog podstanara!

Oprez! Izvršitelji mogu da zakucaju na vrata stanodavca, porodica koje su primile na stanovanje svog člana - dužnika ili prijatelje! Iako dugovi osoba koje stanuju kod njih nisu njihovi, javni izvršitelji imaju pravo da im zaplene stvari jer se smatra da one pripadaju dužniku, pošto je prijavljen na toj adresi! Kako za “Alo!” kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja “Efektiva” ko iznajmi stan, to može da se desi i stanodavcu ukoliko je njegov stanar dužnik. Stanar bi u tom slučaju, kaže Gavrilović, trebalo da bude prijavljen na adresi iznajmljenog stana.

- A da bi se prijavio, morao bi to da učini uz odobrenje vlasnika stana. U toj varijanti, imovina koja pripada stanodavcu, došla bi pod udar izvršitelja - objašnjava on.

On podseća da da su ljudi ostajali bez svoje imovine samo zato što su u svoje domove primili rođake ili prijatelje, a oni dugovali rate za kredit ilustrujući to nedavnim primerom iz Vojvodine:

- Obratila nam se porodica koja je izgubila svoj krov nad glavom zbog kredita u švajcarcima. Nekretnina tog bračnog para je prodata ispod tržišne cene i nije namiren kredit u celini. Njihov sin ih je primio u svoj stan i prijavio na toj adresi. Na njegova vrata došli su izvršitelji i popisali mu imovinu, koju je nasledio od babe i dede. On će morati da dokazuje da je imovina njegova, što će biti teško. Apsurd cele te priče je što su ovi ljudi mogli da se prijave i kod komšije, koje bi isto tako prošle - kaže Gavrilović i nastavlja:

- Na koju god adresu da se dužnik prijavi, izvršitelj ima pravo da zapleni kompletnu imovinu odatle, proda je kako bi namirio poverioca. A onaj čija je imovina, takozvano treće lice, jedino može da se žali i pokrene parnice, ali to ne odlaže izvršenje - objašnjava Gavrilović.

To potvrđuju za “Alo!” i u Komori javnih izvršitelja i kažu da im Zakon daje pravo da plene imovinu i takozvanog trećeg lica.

- Sve stvari koje se nalaze na adresi izvršnog dužnika osnovano se smatra da su to stvari izvršnog dužnika. Treće lice, koje smatra da nad tim stvarima zaista ima pravo, može da izjavi prigovor izvršitelju. Ako nije zadovoljan odlukom izvršitelja, prigovor može podneti sudu, a na kraju pokrenuti parnični postupak, pa u njemu dokazivati da je imovina njegova, a ne dužnikova. I dok traje postupak dokazivanja, izvršenje neometano teče - navode u Komori i dodaju da nemju podatke koliko je ljudi uspelo da dokaže da je imovina zaista njihova, a ne dužnikova, koji je prijavljen da živi na njihovoj adresi, ali misle da ih ima malo.