Izvučeno telo dečaka iz Đokinih virova

 

Gde mi je brat, hoću brata, hoću brata, odjekivao je juče bolni glas mališana u nedovršenoj kući porodice Janjić čije se stariji sin Žarko Janjić (15) dan ranije udavio u kanjonu reke Vučjanka.

Posle skoro dvadesedvočasovne potrage, ronioci MUP iz Beograda juče su oko 10 časova izvukli telo nesrećnog petnaestogodišnjaka iz vučjanskog sela Buniški Čiflik, koji se nakon polaganja prijemnog ispita uputio sa društvom u obilazk divljeg kupališta “Đokini virovi” i tu se udavio. Žarko je često odlazio na to strmo i opasno mesto. Voleo je vodu i bio je ribar.

-Moj sin nije skakao u vodu, nego se okliznuo i udavio. Njegov drug Miloš Petković iz školske klupe je čuo kako je pao u vodu i kako je zapomagao. Vide se na steni i tragovi njegovih patika – priča majka Dragana.

Društvo iz odeljenja je htelo u tom egzotičnom kanjonu, odmah iznad hidrolektrane iz 1903. godine i uređenog dela kupališta, da proslavi kraj napornog trodnevnog polaganja prijemnog ispita.

Nije im se dalo. Umesto slavlja sada tuguje cela generacija.

Žarko i Miloš su bili predvodnici i prvi stigli do “Đokinih virova”, pet virova u stenama, dubokih i do pet metara. Komšije prepričavaju ono što su čuli od Žarkovog druga.

-Žarko je preko stena zaobišao prvi vir i udavio se u drugom – objašnjava komšija Janjića.

Policajaci, vatrogasci i građani varošice Vučje nisu uspeli da pronađu telo, pa se na kratko posumnjalo u priču o davljenju.

- Tražili su ga po šumi. Sve do jutros sam gajila nadu da ću ga videti živog. Ugasio se u reci od koje se poslednjih godinu dana nije odvajao. Odlazio je da peca ribe i da se vere po stenama u kanjonu – priča Dragana koja bdi nad skrhanim suprugom Slobodanom, mlađim sinom, ali i svekrvom i svekrom.

Janjići se izdržavaju od nadničenja i s teškom mukom su podigli decu. Slobodan je drvoseča i građevinac, Dragana za nadnicu bere višnje i kopa tuđe njive. Žive u svekrovoj kući, koji je pre dve godina izgubio starijeg sina pri padu s građevine.

Žarko je bio, pričaju komšije, miran i veseo dečak, nada i uzdanica svojih roditelja. Planirao je da upiše kuvarski smer u Trgovinsko-ugostiteljskoj školi.

Ovaj petnaestogodišnjak nije prva žrtva neobezbeđenih „Đokinih virova“. Meštani Bunuškog Čifluka tvrde da se svake treće godine u njima udavi po jedan mlad čovek.

- Tražićemo do grada Leskovca da obezbedi kupalište, da ga ogradi tako da niko ne može da mu priđe. Neka druga deca žive ako se mome nije dalo – priča majka Dragana koja od šoka ne ispušta ni suzu.