Još sam zelen da smenim Tomu!

Odmah nakon reizbora i stupanja na njegovu staru dužnost zatekli smo Aleksandra Šapića u svojoj kancelariji predsednika Novog Beograda, gde nam je odmah s vrata pričao o ciljevima njega kao predsednika opštine.

- Ne bi bilo fer da dajem neka velika obećanja i izlažem planove. Ingerencije i nadležnosti gradskih opština nisu toliko velike da bih mogao da pričam neke velike priče. Ono što mogu da obećam je da ćemo pokušati da radimo sve što smo do sada radili i da malo unapredimo tu našu uslugu, što kroz konkretne programe, što kroz unapređenje nekih parkova, zelenih površina i svega onog što se tiče tih nekih komunalnih stvari, a da je do nas. Ogroman broj stvari ne možemo sami da sprovedemo bez gradske uprave, jer je takav zakon i Statut i ja zaista tu očekujem, bez obzira što danas SNS nije u vlasti, da ćemo imati dobru komunikaciju.

- Formirali ste vlast sa radikalima, što je mnogima bilo iznenađujuće, da li mislite da ste time okrenuli leđa SNS-u kao najvećoj partiji u našoj zemlji?
-Ja nisam okrenuo nikome leđa, zaista smo razgovarali sa svima, čak sam rekao da mi je žao što je ovako ispalo, jer sam imao neku utopiju da na Novom Beogradu sve starnke budu na vlasti. Radikali su prvi koji su me pozvali dva dana nakon izbora, rekli da podržavaju ono što sam ja radio, da žele saradnju sa mnom i da su apsolutno saglašavaju sa mojim stavom da lokalna politika treba da bude lokalna. Pokret „Dosta je bilo” me je stalno napadao, i pre izbora i nakon izbora, ali ja sam čak i sa njima razgovarao. I čim su počeli razgovori, već su postavili uslov da u vlasti ne bude SNS-a i SRS-a. Rekao sam da to ne mogu da obećam, jer ću razgovarati sa svima. I nismo ni stigli dalje. Što se tiče SNS-a, to je velika stranka, ozbiljna stranka, imaju na nivou grada vlast, a gradska opština bez grada teško funkcioniše, ali jednostavno nismo uspeli da nađemo zajednički jezik o participaciji u izvršnoj vlasti zato što su oni smatrali da treba značajno više da participiraju nego što sam ja mislio. I tu je bila jedina nesuglasica, ništa više. DS je imao svoje razloge neulaska u izvršnu vlast, jer nisu hteli sa radikalima i SNS-om, ali me nisu uslovili da prekidamo pregovore kao „DJB”. Žao mi je što nisu prisustvovali skupštini naprednjaci, i što se tiče mene, raspoložen sam i dalje da razgovaram sa svim starnkama, želim dobru komunikaciju i sa Gradom i sa Republikom.

- U kakvim ste odnosima sa liderom radikala, da li ste se nekada sreli?
- Ne, nikada se nismo sreli, ne poznajem ga. A njegov sin kao kadar SRS-a biće u veću jer su ga oni predložili.

- Spekuliše se da ćete biti jedan od kandidata za predsednika Srbije?
-Ne, ja sam to odmah rekao kada se pojavila takva informacija. Mislim da biti kandidat za predsednika Srbije ipak iziskuje više godina nego što ja imam, više životnog iskustva, a onda daleko više političkog iskustva.

- Bliže se Olimpijske igre, kakva su vaša sećanja?
- Ja sam imao tu sreću da sam četiri puta bio učesnik Olimpijskih igara, prvi put sam otišao ‘96, sa 18 godina. Osvojio sam tri puta medalju na Olimpijskim igrama, jedina medalja u životu koja mi nedostaje je olimpijsko zlato, ne samo meni nego i mojoj generaciji i svima nama. Sa velikim nadama očekujem ove Olimpijske igre i navijam za vaterpoliste, koji, mislim, imaju najveću šansu da osvoje zlato. Olimpijske igre su svaki put bile priča za sebe, a najveći utisak su mi ostavile te u Atlanti, jer sam imao 18 godina i sve mi je izgledalo onako glamurozno.

- Da li jurite pokemone?
- Ne razumem se u to uopšte, ništa mi tu nije jasno, tako da ih ne jurim.