Jovanka ima četvoro dece, vozi kamion po Evropi i statusom je svima zapušila usta!

Jovanka Joka Mišurić iz Doboja (40) jedna je od retkih žena koja vozi kamion i svakodnevno se širom Evrope susreće sa raznim "nezgodnim situacijama". Kako kaže "preko glave joj je nesavesnih vozača koji potcenjuju kamiondžije a nisu svesni koliko od njih zavise".

Za ovu ženu ne postoji reč nemoguće, ona ne zna za prepreke. Jovanka je majka četvoro dece, koje sama odgaja. Bivši suprug joj je preminuo pre šest meseci, od tada sama brine o deci od kojih najmlađe ima 12 godina.

Kako kaže radila je "sve i svašta", od nadničarenja, u šumskim gazdinstvima, konobarisanja, pečenja roštilja u vrelim letnjim danima, obijanja pragova kao trgovački putnik, a nije imala dana radnog staža, onda je odlučila da promeni nešto u svom životu - krenula je da vozi kamione.

U početku je naišla na protivljenje porodice zbog svoje odluke, najviše iz straha za njenu bezbednost, dok je društvo reagovalo potcenjivački i šovinistički.

- Tolika je diskriminacija da je to strašno. Na Zapadu žene voze brodove i avione, a kod nas ne može kamion. Svugde u svetu žena što više zna - više je cenjena, a samo ovde Joka luda. Kad sam polagala vozački ispit, takve neprijatnosti sam doživljavala da sam pitala instruktora jesam li možda vanzemaljac - rekla je Joka.

Baš zbog svega što prolazi Joka je u grupi Vozači kamiona ostavila status koji je pokrenuo brojne komentare, a kada pročitate njene reči do kraja verovatno ćete se i vi malo zamisliti i shvatiti koliko je ova žena u pravu.

Jokin status prenosimo u celosti.

- Ja sam žensko, ali izgleda neko divlje žensko. Ja sam ona koja te "pušta" da se uključiš u saobraćaj dok izlećeš iz zaustavne trake kao da letiš sa svemirskim brodom a ne autom, blicam ti i skidam nogu sa gasa, a ti pritom kontaš "daleko je kamion, ne može on mene stići". Ti nemaš pojma da sam ja "teška, duga, široka", da ja ne smem naglo, niti brzo da kočim. Stoti deo sekunde "moje nepažnje" košta života, tvog ili mog. Da, ja sam ona koja kad skreće gde je uska ulica, a ti kao kakav Bog, prestrojio se, nalaktio se na volan i gledaš kako se ja mučim da ne nagazim na ivičnjak ili ne dao dragi Bog da tebe "zakačim zadnjim krajem šlepe. Da, ja sam ona koju ti dok zaobilaziš psuješ majku, ti misliš da ja ne vidim u svom retrovizoru dok rukama nervozno mlataraš.

Ja sam ona, koja vozi kamion od 40 tona. Tamo gde imaju samo dve saobraćajne trake, gde je klizavo ili uzbrdo ja idem sporo, a ti meni psuješ sve po spisku jer za Boga milog, ja sam "metiljavo nesposobno žensko" koje nema pojma ni o čemu. Ne znaš ti da nije isto uz to isto brdo ići autom i kamionom. Ja sam ona koja prevozi i lomljivo, stakleno, visoko, skupo, teško... Znam ja, da nama mnogi "krpe po redu sve", jer vozači kamiona su "bahati ljudi".

Tamo gde je zabrana preticanja za kamione, ti ideš ispred mene ispod ograničenja, onda kad ti blicnem da ili voziš ili da se skloniš, ti meni srednji prst pokazeš, vidim ja to, samo ne dam da me takvi izbace iz takta, ništa se ti ne brini. Kad neko od vozača na stranici pita za neki savet, najviše se javljaju oni koji nemaju veze nikakve sa saobraćajem.

Meni lično kažeš kako sam "glupa", ako je tako a zašto me zoveš u gluvo doba noći i pitaš "a je li Joko, treba li meni viza da idem u Sarajevo?" Mene omalovažavaš kako sam glupa jer radim ovaj posao, a ne znaš ući kako treba u kružni tok. Mene omalovažavaš što vozim kamion, a ne znaš gde sve imaš granične prelaze da izađeš iz svoje države.

Svi rade ovaj posao što ili ga vole ili moraju. Kad pročitam ono "nije ni za kakvog drugog posla, nego da vozi" ili ono "ma glup kao vozač" smuči mi se. Nije ovaj posao sesti i voziti. Ako niste znali, ovaj posao može raditi samo neko ko je snalažljiv. Oni koji voze savršeno dobro znaju o čemu ja ovde pišem. U ovom poslu nisu bitni sati, minute, a ponekad i sekunde su važne. Kad izađem iz kamiona, okrećeš glavu od mene. Kao "vozači smrde, to se danima ne kupa", ma beži tamo! Koliko vozača znam uredniji su od većine. Čast onima koji cene i poštuju ovaj posao.

Ne moraš da me žališ, ceniš, niti poštuješ, ali ni pod razno ne smeš da me omalovažavaš. Kada neko pita za neki savet, ako nemaš nešto pametno da kažeš, bolje je ćuti. Jer kad nekog javno poniziš, ti misliš da si frajer. E pa nisi - obično si govedo!

I ko kaže da vozači nemaju školu?! Da, nemamo mi školu, ali zato me pitaš "Joko, gde si, kad ti kažem evo me blizu Štutgarta, a ti meni kakvo je vreme u Austriji!?!"

Na to se samo nasmijem, jer šta drugo da uradim na tvoje reči. Manite se vi svi koji ne razumete ovaj posao, radite svoj posao. Mi sigurno nećemo dirati u vašu profesiju, jer nemamo kada, valja stići na sve utovare i istovare - napisala je Joka.

- Ja pošteno radim svoj posao i zarađujem za svoju decu, ne tražim ni od koga ništa. Samo malo poštovanja i razumevanja, a ako ne mogu ni toliko, onda bar nek gledaju svoja posla. Gde god dođem nailazim na podsmeh. Ali se trudim da me to ne dotiče, ipak to više govori o njima, nego o meni. Mada mi nekad prekipi, pa napišem po koju reč, kao ovaj status gde sam rekla sve što me je u tom trenutku "ležalo na duši" - ispričala je Joka.

- Kad je najteže ne treba odustajati, šta god želiš u životu bori se da to i ostvariš. Ako želiš da budeš dama bori se da budeš dama, ako želiš da voziš kamion bori se za to. Samo sledite svoje snove i ostvariće vam se - ispričala je Jovanka za Telegraf.rs.