Kipar izašao iz programa pomoći EU

Kako navodi Frans pres, kiparskim vlastima neće trebati preostalih 2,7 milijardi evra iz ukupnog paketa pomoći od deset milijardi evra, koji je delimično finansirao Međunarodni monetarni fond.

Potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis pohvalio je kiparske vlasti i građane, jer su "učinili ono što je bilo neophodno za spasavanje ekonomije".

Kipar bi do 2031. godine trebalo da otplati zajmove Evropskom stabilizacionom mehanizmu (ESM) u iznosu od 6,3 milijarde evra, a takođe je pozajmio milijardu evra od MMF u sklopu spasilačkog paketa iz 2013. godine.

Direktor ESM-a Klaus Regling opisao je Kipar kao "poslednju uspešnu priču u evrozoni" posle Irske, Španije i Portugalije, koje su takođe izašle iz evropskih spasilačkih paketa.

"Kipar je uspeo da povrati ekonomski rast i da znatno brže od očekivanog oporavi javne finansije", izjavio je Regling.

Kiparska ekonomija je prošle godine porasla za 1,6 odsto, što je najveća stopa rasta u poslednjih sedam godina.

Spasilački paket je odobren nakon što je kiparska vlada pristala na gašenje druge najveće banke, Laiki, i nametanje gubitaka deponentima u Banci Kipra.

Od zvanične Nikozije je, takođe, zatraženo sprovođenje oštrih mera štednje, poput rezanja plata u privatnom i javnom sektoru, ali i povećanje poreza, što je izazvalo bes javnosti.