Ko o čemu...

Tako u ova teška vremena, umesto da mu neko podigne spomenik zato što je uposlio ljude, njega, zaboga, „Alo!“ napade.

No, ko o čemu, neki o poštenju. Jer, pošteni gospodin Ješić u svojoj virtuelnoj žalopojci ni slovo ne napisa o tome zašto mu je u tu istu mlekaru nedavno došla inspekcija, nakon čije posete je i bio, kako kaže, prinuđen da otpusti radnike.

Konstatovala je ta inspekcija da u gospodin Ješićevoj mlekari nema čak ni sanitetski zadovoljavajućih uslova za proizvodnju, da sirovine niko nije ispitao i konstatovao da su zdravstveno ispravne pre nego što su ušle u proces proizvodnje, te da sama mlekara radi bez dozvole jer je ista bila samo privremena i dobrano u tom momentu istekla. Pritom je ta prvobitna dozvola i bila izdata na sumnjiv način, zbog čega su oni koji su je potpisali suspendovani.

Kad smo kod toga, prepošteni gospodin Ješić nije se ni osvrnuo na tih četvoro ljudi koji su udaljeni s posla jer su njemu neregularno izdali dozvolu.

Niti je trepnuo zbog činjenice da su mlečne proizvode proizvedene u nezadovoljavajućim uslovima jeli i pili bolnički pacijenti, pošto ih je zahvaljujući prijateljskim vezama sa rukovodstvom prodavao vojvođanskom kliničkom centru.

I kome onda idu na dušu radna mesta ljudi koji su do juče bili zaposleni u mlekari gospodina Ješića? Njemu, koji je radio nezakonito, ili meni, koja sam o tome pisala? Za mene nema dvojbe, a vi gospodine Ješiću, ubuduće manje pričajte o poštenju, a više se trudite da budete pošteni.