Kosović s makazama u nogama

Garantujemo to zbog fudbalskih majstorija, ali i zbog ponašanja tihog, nenametljivog i lepo vaspitanog momka, koji je na terenu sušta suprotnost - eksplozivan i nepredvidiv. Nebojša Kosović - majstor svog zanata. Posle nesvakidašnjih „makazica“ i pogotka za TV špice na prvenstvenom meču sa ekipom Voždovca, na kojem su crno-beli trijumfovali sa 3:0, Nebojši se otvaraju mnoga vrata. Već na jučerašnjem treningu saigrači mu u šali predlažu da otvori frizerski salon, a kao prva mušterija prijavljuje se desni bek Miroslav Vulićević.

 

- Au, šefe, ala ti šišaš! Može jedna frizurica? Ja sam spreman, a ti samo nađi makaze - obratio se Vulićević „nikšićkom berberinu“.

Ni mi nismo čekali dugo, pozvali smo novog junaka Partizana, naslednika legendarnog Saše Ilića, u redakciji „Alo!“ svečano smo mu uručili džinovske makaze i zajedno počeli da seckamo po delovima karijere, koja je imala uspone i padove.

- Ha, ha, iskreno, verujem da bih se snašao i kao berberin. Na pripremama sam već šišao saigrače. Istina, mašinicom sam drugare lindrao na nulu, ali verujem da bih se snašao i sa makazama - kaže Kosović.

Za onaj gol u 69. minutu ekipi Voždovca već dva dana Kosović dobija komplimente.
- Jeste, pljušte čestitke sa svih strana, čak me je pozvala i bivša devojka. Setila me se kad je videla gol na TV-u. (smeh) Moj brat Nemanja, koji igra za Iskru iz Danilovgrada, ne priznaje taj pogodak Voždovcu, traži da ga ponovim na meču s Crvenom zvezdom, recimo. Bio bi zadovoljan i da ga dam u dresu reprezentacije - dodaje on.

Tu zastajemo i pitamo - koje? Srpske? Ili ipak crnogorske, za koju je nastupao u mlađim kategorijama.
- S obzirom na to da nemam nijedan meč u seniorskoj konkurenciji, teoretski bih mogao da biram. Rođen sam u Nikšiću, porodica mi tamo živi i Srbiju i Crnu Goru doživljavamo isto. Bilo je kontakata iz Srbije. Veljko Paunović, ljudska i trenerska gromada, još pre Mondijalita na Novom Zelandu zvao me je da igram za „orlove“, ali je na tome ostalo. Ako ćemo realno, bliži sam Crnoj Gori. Sa Genijem Dejom Savićevićem sam u stalnom kontaktu, vodili smo mnogo razgovora, meni se ne žuri, ali ne bih voleo da me neko smatra izdajnikom. Ja fudbal obožavam, za fudbal živim, biti reprezentativac je najveća čast, ali ne bih voleo da se zbog mene neko svađa - završava Kosović.