Kraj rata

Nijednog od navedenih ne poznajem, ali sam zbog potonjeg do pre nekoliko dana osećao nekakvu odgovornost i krivicu za sve što je uradio. Presuda Haškog tribunala skinula mi je taj teret odgovornosti. I meni i svima u Srbiji. I državi Srbiji. Presuda je jasna. On je kriv. Ne svi mi kolektivno!

Nije bilo iznenađenih kada je Mladiću izrečena kazna doživotnog zatvora. Osim njegovih branilaca kojima je iznenađenje bila službena dužnost u slučaju ovakvog ishoda. Doživotni zatvor za Mladića postala je istorijska činjenica, koja neće moći da bude promenjena, ali šta ćemo s njom? Od toga kako ćemo se prema njoj odnositi zavisiće da li smo zreli i odgovorni i kao pojedinci i kao zajednica.

Recept za svoj odnos prema presudi Mladiću i prema ratu u Bosni ne treba da tražimo u rečima Milorada Dodika, da presuda ništa ne znači, jer ga narod odavno smatra herojem. Niti u stavu ruskih državnih medija da je presuda Mladiću ujedno i presuda srpskom narodu. Ovo nisu dobre poruke, štaviše, pogubne su za Srbiju, za Republiku Srpsku i za budućnost njihovih građana. Njihov cilj je da se presudom Mladiću zaustavi sve i da se okrenemo isključivo dokazivanju da Mladić nije zločinac i da licitiramo odgovorne za zločine počinjene u Bosni. To je ćorsokak.

Ratko Mladić se 16 godina skrivao od Haga, dobrim delom i uz pomoć države, tačnije nekoga u njeno ime. Za to vreme, Srbija je bila izolovana zemlja, nikakav napredak nije bio moguć dok se Mladić ne nađe u Hagu. Nije to bila tek pizma Zapada prema Srbiji i njenim mladim, demokratskim vlastima, bio je to ozbiljan test za državu - da li je funkcionalna i sprovodi zakone, da li kontroliše svoju teritoriju, da li njene službe rade po zakonu i u interesu države ili za račun nekog drugog...

Mladićevim hapšenjem u Lazarevu uklonjene su prepreke Srbiji, ali štetu i propušteno vreme nije bilo moguće nadoknaditi. Da li sada treba da krenemo istim putem? Da godinama ubeđujemo (koga?) u nepravičnost presude i u Mladićevu nevinost? Koliko godina bi trebalo da prođe dok ne shvatimo da udaramo u zid i koliko bi šansi za napredak ponovo trebalo da propustimo dok ne shvatimo da smo još jednom bili u zabludi? I koliko će svi ostali otići ispred nas dok se mi još budemo bavili prebrojavanjem mrtvih u Sarajevu, Srebrenici, Bratuncu…

Evo sjajne prilike za promenu istorijske kolotečine. Početkom decembra u Beograd će doći Izetbegović, Ivanić i Čović, domaćin će im biti Aleksandar Vučić. Ima li bolje prilike da pokažemo da smo naučili lekciju? Neće biti jednostavno, ali nema drugog puta. Nema ni boljeg trenutka da prvi ljudi Srbije i Bosne i Hercegovine sednu za sto i da pokažu da su prevazišli ratnu istoriju. Ne slažu se oko mnogo čega iz prošlosti, ali mogu pokazati da im je od toga važnije kako će izgledati budućnost naših komšijskih odnosa. Izetbegović junior često naglašava da se Aleksandar Vučić mnogo promenio. I u pravu je! Promenio se i menja Srbiju nabolje, iz dana u dan. Problem je u tome, međutim, što se Bakir izgleda nije promenio. I dalje je isti... otac.