"Krvniku bih 40 noževa zarila u srce!"

- Anđelina, anđele moj nevini, došli smo da upalimo sveće na tvoj grob da ti osvetlimo put do kuće, dušo moja mučena. Nikom zlo nismo učinili, nikom ne dugujemo, krvnika komšiju, na nesreću, u kuću smo primali i pomagali mu. Za četrdeset dana četrdeset noževa bih mu u srce zabila - ovako je naricala na groblju Dušanka Stefanović, baka ubijene devojčice.

Mala Anđela žrtva je komšije Vladice Rajkovića koji ju je 10. jula odveo s rođendanskog slavlja iz kuće svog brata Perice, silovao i ubio.

- Da sam znao šta je uradio, golim rukama bih ga zadavio. Sad mi je krivo što nisam dozvolio ljudima iz potere koji su pošli da traže dete da ga linčuju. Imao je sreće što je moja sestra zvala policiju, pa ga je spasla. Video sam ga kasnije u policiji na saslušanju, bio je bezbrižan kao da se ništa nije desilo, skoro je pevušio - kaže Dalibor Stefanović, ujak ubijene devojčice.

- Pipremio sam slatkiše da ponesem na groblje mojoj medenoj leptirici. Jad mi je kad uđem u dvorište a ne dočeka me njen veseli cvrkut. Moja supruga Dušanka ispričala mi je da je Anđa predosetila kraj kad je nedavo rekla "da je neće biti i da će majka plakati za njom". Bila je bistro dete, ali da tako nešto kaže, neobjašnjivo je - priča Živorad, Anđelin deda.

Majka devojčice Danijela Steanović, skrhana bolom dok priprema pomen, nervozno briše suze sa lica.

- Pričam s njom u snu, pletem joj kikice, gledam je kako se igra s decom, a kad pokušam da je uhvatim za ručicu nje nema. Čula sam da je zlotvor navodno tražio da razgovara s nekim od nas. Da mogu, oči bih mu iskopala. Ne treba da mu sude, ja ću mu presuditi - kaže majka Danijela.