Kud baš tu, najskuplju?!

Većini je zajednička ljubav prema kafani. Narodne pesme koje bi mnogi od njih mogli da prisvoje su hitovi „Nije život jedna žena“ Miroslava Ilića ili „Ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“ Mitra Mirića, jer osim što mnogi traže nove ljubavi, pa se razvode od prethodnih, tako i godinama opstaju na političkoj sceni bez obzira na sve. Naravno, svi oni imaju i pesme uz koje mogu da lupe rukom o sto i dreknu: „Ova je moja!“, kada bi bili dovoljno iskreni i priznali sebi ono što svi vidimo.

Tomislav Nikolić
„Čiča peče rakiju“
Tozovac
Ako će se po nečemu pamtiti predsednik Srbije, biće to po njegovoj domaćoj rakiji. Zavod za intelektualnu svojinu je odbio da registruje piće koje pravi Nikolić kao „Tominu rakiju“, zato što u Srbiji postoji još jedan Toma sa istim proizvodom i dobio je žig pre predsednika. To ga nije sprečilo da „tomovaču“ poklanja svetskim liderima i drugim stranim gostima, uključujući i Arape.

Aleksandar Vučić

„Kuća-pos’o“
Ekrem Jevrić

Koju pesmu da posvetite nekome ko kaže da spava nekoliko sati dnevno i da ostatak vremena provodi na poslu, ako ne “Kuća-pos’o” Ekrema Jevrića. Iako smo svi bar ponekad pomislili da ta pesma oslikava baš nas, činjenica je da najbolje pristaje upravo premijeru. On je, naime, živi svakodnevno, tako da ako bi nekad i stigao do kafane, ne sumnjamo da bi mu muzika prišla baš sa ovom pesmom.

Goran Ješić

„Mutivoda“
Sanja Đorđević
Ne tako davno, Ješić je digao čitavu srpsku javnost na noge zbog zaraženog mleka. Usta su mu bila puna priče o tome da on brine o bezbednosti hrane i zdravlju građana Srbije i da javnost ima pravo da bude obaveštena. Nekoliko godina kasnije postaje suvlasnik mlekare kojoj je inspekcija oduzela dozvolu za rad. Proizvode te mlekare dobijaju pacijenti KC Vojvodine. Novinarima ne odgovara na pitanja. Ne mora javnost baš sve da zna.

Aleksandar Vulin

„Ne daj da nas rastave ovi ljudi zli“

Zorica Brunclik

Partijski drugari iz julovskih dana, ministar Vulin i Zorica Brunclik, verovatno nisu sanjali da će se posle mnogo godina ponovo naći u istoj stranci. Ovih dana, ministar je pevačicu postavio za člana predsedništva svoje stranke i sada hvale jedno drugo po novinama. On tvrdi da bi voleo da ga obožavaju mase kao što vole nju, a ona kaže da je on pravi muškarac. „Zli ljudi“ bi rekli da bi Vulin mogao da batali politiku i počne da se bavi pevanjem kako bi bio obožavan.

Borko Stefanović

„Lična karta“
Aca Lukas

Borislav je postao Borko. Zvanično. Promenio je čovek kršteno ime zbog potpisnika svoje izborne liste, koja umalo da bude odbijena od strane izborne komisije. Ne smeta mu podsmeh kolega iz drugih stranaka, niti osuda javnosti. Smatra da je njegov potez hrabra žrtva radi višeg cilja. Ličnu kartu nije dao novinaru na uvid.

Zoran Babić

„Ogledalce“
Jelena Karleuša

Ne postoji pesma o svemirskim godinama, ali o muškarcima koji brinu o svom izgledu postoji jedna idealna. Sigurno možete da nabrojite deset političara koji su se botoksirali, išli na liposukciju, radili pilinge i depilirali se. Iako je to teško sakriti, nisu amputirali sujetu i kriju svoje kozmetičke zahvate kao zmija noge. Ne i Zoran Babić. Rekao je čovek šta je sve uradio i šta planira da uradi na sebi. Avangardno, hrabro, ne baš pametno u zemlji Srbiji, ali njegova iskrenost je za poštovanje.

Vojislav Šešelj

„Kume, brate“

Šaban Šaulić

Šešelj je u svom životu izgleda bio dežurni kum. Od vremena kad je postao profesor na prištinskom univerzitetu do Haga, kumovao je na raznim venčanjima, krštenjima i pokrštavanjima. Kumovali su i njemu, krstili mu decu i unučiće. Ko je tu kome okretao leđa je tema za sebe, uglavnom, silna Šešeljeva kumstva su se završila neslavno, pa bi takvo stanje sigurno oplakao i u kafani.

 

Čedomir Jovanović
„Podočnjaci, podočnjaci, baš mi lepo stoje“
Željko Šašić

Otac četvoro dece se ne libi da pokaže svoje polunago izvajano telo kamerama i fotoaparatima. Da se ne lažemo, nema razloga da ga krije. Živi zdravo, bavi se ekstremnim sportovima, osvaja planinske vrhove. Za naš narod kažu da ima lošu osobinu, a to je kratko pamćenje. Kad je Čeda u pitanju, govorkanja da je korisnik raznih nedozvoljenih supstanci ljudi nikako da zaborave. Možda su razlog njegovi podočnjaci, koje fura još od studentskih protesta ‘97. Nikome nije palo na pamet da je čovek neispavan od učenja, politike, gajenja dece. Svi imamo pravo na crne kolutove oko očiju, ali ne i Čeda.

Ivica Dačić

„Ja sam čovek s koferom u ruci“

Savo Radusinović

Ne ide uz Dačića „Miljacka“. To nije njegova pesma, iako se ozbiljno sumnja da je Ivica češće izvodio od samog Halida Bešlića. Afera „koferče“ je pomogla običnim smrtnicima da shvate kako funkionišu „dođem ti, dođeš mi“ veze između biznismena i političara. Ispostavilo se da Dačić nije kriv za pomenutu priču, ali koferče će ga pratiti sve dok bude politički živ.

Dragan Šutanovac

„Lubenica”

Džej Ramadanovski

Da postoji narodna pesma o pašnjacima prve kategorije, ne bi bilo dileme koja je Šutanovčeva. Sudbina ga je ovih dana poslala na Đeram kako bi agitovao za svoju stranku. Svi ste videli snimak. Bez predrasuda i analize ko je koga prvi napao i ko je kriv, pustite video sa pijace i u isto vreme uključite pesmu čiji su stihovi „... igrali bi po pijaci, po pijaci i ulici...“ i uživajte u živopisnom koloritu predizborne Srbije.

Velimir Ilić

„Od rakije nema bolje žene, po tri dana ona ljulja mene“

Halid Muslimović

Ministar za vanredne situacije, koji se retko pojavljuje u javnosti kao ministar, te je poznatiji kao Velja, voli za sebe da kaže da je vredan, porodični čovek i domaćin. On je poznat po vožnji bagera na liniji Čačak-Beograd, „onome što ima onu ruku i hvata onako“ i po kratkom fitilju. Pitajte novinare koji su se drznuli da mu postave nezgodno pitanje. Velja zaslužuje ovaj vanvremenski hit zato što objektiv fotoreportera u istoriji nije zabeležio strastvenije natezanje rakije nekog političara od Ilićevog nazdravljanja sa Mrkom pre nekoliko godina u Guči.