Prešao 720 kilometara zbog snimanja u KCS

I nije to najgore u celoj priči jer je u prestonicu zbog „tog posla“ morao čak dva puta vozom i isto tako kući.

- Stopalo je počelo da mi „pada“, trnu mi i bole me obe noge, osećam slabost u njima, imam grčeve i neurolog iz Užica dao mi je uput za elektromiografiju nogu, koja se radi na Klinici za neurologiju KCS-a. U Užicu je taj aparat pokvaren. Takođe, pre mesec dana, imao sam i operaciju žuči, a dugogodišnji sam srčani bolesnik. Krenuo sam vozom 6. januara, u tri ujutru, u Beograd da zakažem pregled. Sva dokumentacija bila mi je overena i uredna. Na Kliniku za neurologiju stigao sam u 7.30. Na prijemu su me uputili gde da se javim. Rekli su mi da će me snimiti - počinje priču za „Alo!“ Ilić i dodaje da je na šalteru ostavio knjižicu, koja je stajala sat i po.

 

- Strpljivo sam čekao. Onda sam ušao da pitam o čemu se radi i rekao im: „Ljudi, ne mogu da stojim, pre 29 dana sam operisan, imam 75 godina, srušiću se ovde jer nisam spavao. Imate li obzira?“ Rekli su mi da izađem i da čekam. Ušao sam posle pola sata ponovo i dobio odgovor da se javim sestri. Pitao sam kojoj kad ih ima 20, ali ni to mi nisu rekli. Otišao sam pravo kod direktora - navodi taj pacijent. Kako opisuje, kod direktora je bilo vrlo neprijatno, pa mu je rekao: „Vi primate platu zbog pacijenata, a ne oni zbog vas! Tamo stojim ko slepac.“

- A on mi je rekao da nisam zakazan. Ja sam odgovorio da su me s prizemlja poslali ovde, da sam došao da zakažem snimanje i da mi ne treba nikakav pregled. On mi je rekao da izađem i da će me pozvati na snimanje - priča Momčilo Ilić pokazujući dokumentaciju.

- Pitao sam gde su mi uput i putni nalog i tražio da mi to vrate jer niti sam pregledan niti mi je zakazano snimanje. Vratili su mi ih iscepane. Na putni nalog nisu stavili neophodni faksimil lekara da bih mogao da refundiram troškove. Vratio sam se u Požegu. Otišao sam u socijalno, gde su se zgranuli. Došao sam 13. januara ponovo na tu kliniku. Kako su me videli na šalteru, sestra je ustala, uzela moj putni nalog, overila mi i vratila. Obratiću se zbog svega ovoga zdravstvenoj inspekciji jer sam mogao da umrem na putu. Dolazeći dva puta u Beograd prešao sam 720 kilometara, a nisam završio ništa - objašnjava taj pacijent.