Mehanička krađa

Naša je sreća što poslanici ne glasaju mehanički, kao što i mi ne okidamo mehanički. Valjda uključe mozak, kao što i fotografi odluče kada će da pritisnu okidač, da ne kažem novinarskim slengom - kada će da „škljocnu“. Otkud onda ova nova kategorija koja pokušava da se ozakoni - „rutinski izrađena fotografija (RIF)?! Paradoks je da bi jedino autor fotografije, od svih drugih autora, bio lišen zaštite.

Da postavimo pitanje poslanicima šta je RIF, kao i da nađu razliku između te fotografije i na primer „rutinski izrađene slike Pikasa“, njegove skice od tri štrafte... Dobro, evo neću pominjati Pikasa, nego neka pokušaju „nerutinski izglasani poslanici“ da prisvoje fotografiju obične konzerve Endija Vorhola jer, pobogu, to je samo fotografija konzerve, zar ne? Ionako kažu da fotografije kobasica, praznih rafova i slične nisu umetnička dela.
Pokušao sam da saznam da li je barem jedan umetnik konsultovan pri izradi Predloga zakona o autorskim pravima? Nije! Da li je bila neka javna rasprava u vezi sa svim tim? Nije!

Postoji škola za fotografe. Završio sam je i dobio sam diplomu. Gle čuda, postoje čak i fakulteti. I to sam završio. Čudno je da se nazivi fakulteta na kojima se uči fotografija završavaju rečju umetnost! Ako postoji umetnost u nazivu, valjda ju je neko stvorio ili je ona postala samo rutina podizanja ruku? Ostaje da se vidi da li su poslanici spremni da preuzmu odgovornost kada nam oduzmu autorska prava za odštete koje bi Srbija morala da nadoknadi fotografima kad pravdu zatraže u Strazburu.