Milić i Petrović na sudu u Strazburu!

Centar za evroatlanske integracije najavio je danas da će se obratiti Ustavnom sudu Srbije i Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu povodom pravosnažne presude po tužbi direktora tadašnjeg JP "Elektromreža Srbije" Nikole Petrovića protiv CEAS-a i njegove direktorke Jelene Milić.

U saopštenju CEAS-a se navodi da je po toj tužbi "ekspresno pravosnažno odlučeno", za razliku od svih krivičnih prijava koje je CEAS podneo tužilaštvu i po kojima još nema epiloga.

Tužba je, kako se navodi, podneta 23. januara 2015. godine radi naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, a zbog saopštenja CEAS-a od 11. januara 2015. godine "Ko se u stvari služi licemerjem, lažima i progonom onih koji slobodno misle?", u kojem je pomenut Petrović.

Pravosnažnom presudom, CEAS i Jelena Milić su obavezani da u roku od osam dana Petroviću isplate 150.000 dinara sa zateznom kamatom od 3. marta 2016 godine, kao i troškove parničnog postupka 68.100 dinara.

CEAS napominje da za razliku od ovog slučaja koji već ima pravosnažni epilog, ni jedna njegova krivična prijava zbog pretnji koje uključuju pretnje na život nema pravni epilog, a isto je, kako se navodi i sa CEAS zahtevima za postupanje po Zakonu o javnom informisanju.

U saopštenju tog Centra takođe se ukazuje i da je povodom pomenutog saopštenja, Milićeva saslušana u Višem javnom tužilaštvu 29. januara 2015. godine, pod objašenjem da je CEAS podneo "krivičnu prijavu u formi saopštenja Centra".

Taj Centar takođe ukazuje da je u više navrata trpeo "pretnje i difamacije, koje su sproveli pro-vladini i pro-ruski mediji", kao i da je pretrpeo blokadu sajta koja je trajala pet dana.

Taj Centar je ukazao da je u februaru 2016. podneo krivične prijave protiv Miše Vacića, Dejana Tošića i NN lica za krivična dela nasilničkog ponašanje zbog serije poziva na fizičko i nefizičko nasilje putem društvenih mreža prema Jeleni Milić i njenoj deci, ali da o je tim prijavama postupak i dalje postupak u toku.

Nakon što je na zvaničnu e-mail adresu CEAS stigao (jedan u nizu) e-mail preteće sadržine, CEAS je Posebnom odeljenju Višeg javnog tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u martu 2015. podneo krivične prijave protiv NN lica, navodi ta nevladina organizacija.

CEAS je početkom maja 2016. podneo krivične prijave za rasnu i drugu diskriminaciju protiv Igora Marinkovića odgovornog urednika medija Pravda, kao i NN odgovornog urednika medija Intermagazin.

Taj Centar navodi da je u avgustu ove godine zamrznut Twitter nalog direktorke CEAS-a, verovatno "zbog hakovanja njene Yahoo mail adrese, a usled primećene pojačane aktivnosti pro-ruskih botova".

Na profilu ove društvene mreže, Jelena Milić je pre zamrzavanja blokirala 532 naloga sa kojih su joj svakodnevno stizale različite direktne i indirektne pretnje, dok je na svom fejsbuk profilu do sada blokirala oko 230 profila zbog eksplicitnih uvreda, pretnji i poziva na nasilje nad njom i njenom porodicom, sve do pretnji smrću.

Jedna od pretnji u kojoj joj se poručuje da će završiti u jarku došla je od Dragana đorđevića, predsednika Udruženja ratnih i vojnih invalida, naveo je CEAS i ukazao da, koliko zna, nadležni organi nisu reagovali na ovu pretnju.