Miščević: EU bez novih država članica pre 2021.
O. Bunić
Tanja Miščević, Foto: O. Bunić"To je prosto pravilo i dalje od toga ne može", rekla je Miščević i dodala da se ne bi bavila računanjem kada će Srbija postati članica EU, jer to i ne zavisi samo od Srbije.
"Naše je da uradimo posao, da dostignemo određeni stepen vrednosti koji će meni - građanki Tanji Miščević, ne šefici pregovaračkog tima - biti ono što zadovoljava moj život u Srbiji 21. veka", rekla je Miščević na okruglom stolu "Šta nas čeka u poglavljima 23 i 24", održanom u Pres centru Tanjuga.
U tom smislu, kaže Miščević, manje joj je važan datum ulaska u članstvo, jer je i nemoguće da neka država postane članica pre novog budžetskog perioda 2021. a da je bitno dostići određeni stepen evropskih vrednosti.
Prema njenim rečima, koncept evropskih vrednosti dugo je bio nedefinisan, tek zapravo poslednjim sporazumom od 2007. iz Lisabona, postoji jasno nabrojeno šta su evropske vrednosti, koje su se pre podrazumevale.
"Mir, sloboda, bezbednost, demokratija, vladavina prava, stabilne institucije, tržišna ekonomija zasnovana na konkurenciji i mnoge druge stvari, to su evropske vrednosti i sada kada ih pogledate, to su duboko ukorenjene naše vrednosti, i tradicionalno i istorijski, religiozno i prostorno, kako god, ali smo na njih pomalo zaboravili", smatra Miščević.
Antonijević: Zbog poglavlja 23 i 24 menjaće se i ustav
U procesu strukturnih promena kod otvaranja poglavlja 23 i 24, menjaće se i ustav, da bi se nezavisnim telima, koji dovode do nezavisnosti pravosuđa i tužilaštva, omogućilo da započnu svoj rad na adekvatan način, izjavio je danas direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Yukom) Milan Antonijević.
"Ustav predviđa sastav ta dva tela - Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva - gde imate upliv politike i to se želi izbeći novim ustavom", rekao je Antonijević na okruglom stolu "Šta nas čeka u poglavljima 23 i 24".
Antonijević kaže da će se zato na tome raditi i da je veliki deo poglavlja 23 vezan za pravosuđe, omogućavanje građanima da imaju identične presude za identična činjenična stanja, bez obzira na mesto stanovanja, a, kako je istakao, da se i ne govori o brzini rešavanja slučajeva.
Kako je rekao, civilne organizacije, koje su želele da se uključe u proces, podelile su se po poglavljima, zavisno od toga ko ima kakvu ekspertizu, kao i da su tu i organizacije koje su takođe stručne, strukovna udruženja i na taj način je, smatra Antonijević, napravljen tim za brzo reagovanje.
"Bitno je da vidimo kako se sprovode zakoni koji su usvojeni. Tu će se, kroz konkretne primere i akcije, videti i snaga civilnog društva, svih koji su uključeni u proces. Imamo podršku univerziteta i ljudi koji se polako bude i žele da budu uključeni u sve", rekao je Antonijević.
Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Bojan Elek rekao je da se poglavlje 24 odnosi na to "tvrdo pravo", i da je veoma različito od poglavlja 23, ali je istakao da je odgovorna, profesionalna i nezavisna policija zaista suština i da je ne treba izgubiti u moru "štikliranja" šta je ispunjeno, šta ne.
"Da li će jedan akcioni plan napraviti takvu Srbiju- moje iskreno uverenje je da neće, ukoliko ne postoji vera u ideju da nam je sve to potrebno. Ako verujemo u to, zaista ćemo raditi na tome", rekao je Elek.
Kako je istakla, proces pristupanja EU treba da nam pomogne da ih prihvatimo, da im pripadamo, a ne da nam ih neko nameće kao uslov, već što su nam potrebne da "imamo za šta da se uhvatimo".
Smatra da će se vrlo često čuti da je Evropa bezbednosni, mirovni, ekonomski projekat, ali da je zapravo njena suština, da su se oni okupili oko vrednosti koje su nesporne za države koje su formirale tri zajednice.
Predsednica Saveta za sprovođenje akcionog plana za poglavlje 23 Milica Kolaković-Bojović kao jednu od ozbiljnih opasnosti po proces evrointegracija navela je zbunjivanje građana.
"Moj utisak je da građani i dalje zaista suštinski ne razumeju šta donosi proces evrointegracija, a ne razumeju prvenstveno zbog toga što ih predstavnici vlasti, ne samo trenutne, nego i prethodne i one pre toga, zbunjuju, kada je u pitanju proces evropskih integracija", rekla je Bojović.
Smatra da su izjave koje dolaze iz različitih izvora vrlo često kontradiktorne i fokusirane na dnevno političke potrebe, dok, kako je rekla, građani ostaju potpuno zbunjeni i uskraćeni za informaciju šta je zapravo suština procesa o kom se danas govori.
"Mislim da jako nedostaje u javnosti otvorene priče o suštini procesa evrointegracija, o suštinskim promenama, o suštinskom boljitku do kojeg taj proces može da dovede, ukoliko taj proces rezultira istinskim promenama u institucionalnom sklopu i u načinu razmišljanja", rekla je Bojović.
Prema njenom mišljenju, nedostaje nekakav apel da predstavnici institucija otvoreno govore građanima o tome, mada kaže i da postoji realna mogućnost da možda ni sami predstavnici institucija ne razumeju šta stoji iza procesa evropskim integracija.
"Prosto, nije uvek stvar politike, ili zle namere, ali to nije proces ispunjavanja zahteva koje stavljaju pred nas, nego proces gde zaista možemo da izvučemo suštinske benefite", rekla je Bojović.
Skup je održan u okviru projekta Centra savremene politike i Fondacije Konrad Adenauer "Prema Evropi".
povezane vesti
