Mnogo se ljubimo!

Vladika je otvoreno progovorio o mnogim privatnim temama, zašto treba graditi škole i bolnice, a ne crkve, manje se ljubiti...

Priznaje da će, uprkos brojnim kritikama, nastaviti da često nosi farmerke i oblači se kao civil i da će i dalje igrati fudbal, obrazlažući to

time da se plaši razlikovanja!

- Prijatno me iznenađuje to što je nekim ljudima svejedno kako sam obučen, ali ima i onih koji me stalno kritikuju. Za taj veseli sport mi stalno prigovaraju, što idem na terene da igram. Nije nesvesno što nosim farmerke i što sam često u civilu. Ispada da sam ja samim tim što sam sveštenik svetiji od onih koji nisu sveštenici, a to je velika obmana i laž. I onda sveštenik, bez obzira na to kako živi i šta radi, misli da je posvećen, ali u stvari je posvećen svaki hrišćanin krštenjem - rekao je vladika Grigorije u intervjuu za TV „Hram“.
On je otkrio i da mu je veoma važno koju muziku građani slušaju.

- Više puta sam ponavljao da ne treba graditi toliko crkava, jer imamo bolnice u kojima nema peškira, nema papira, gde je sve zapušteno, teško je gledati sve to, jer i to je na neki način odraz naše Crkve. Isto je i kada odemo u školu, vidimo da nije onakva kakvu mi želimo. Veoma mi je važno kakva se muzika sluša, kako se ljudi odnose jedni prema drugima. Mnogima se to ne sviđa i misle da samo želim da se pravim važan, ali mislim da je to moja služba. Naravno da volim i da mene drugi opomenu, da kažu. I mnogi to uzimaju sebi za pravo, svašta mi zameraju, ali se ne ljutim - iskren je vladika. On dodaje da naročito voli srdačan odnos koji ima sa ljudima.

- Prolazio sam neki dan pijacom, žena koja tamo prodaje pita me - jesi li služio tu i tu, ja kažem jesam, ona me pita - jesi li video moju sestru. To je lepo i ja to volim. Osećaj da smo kao familja je vrlo lep i vrlo prijatan - kaže vladika.

Na pitanje zašto mi širimo ljubav kada nas neko napada, kaže:
- Moj odgovor na tu glupost je - je l’ mi treba da budemo kao oni, da uzmemo handžare, pa da koljemo, da pravimo logore, da stavljamo ljude u gasne komore. Nisam ja nerazuman u tom pogledu, nisam neko ko je sentimentalan i koji misli „ljubav, ljubav i samo ljubav“, tu ima dosta racionalnog i razumnog. Ja se toga ne plašim, niti se čudim, moja je služba da pomognem narodu na način na koji je hrišćanski, hrabar, primam udarce često, borim se protiv sopstvenog kukavičluka - rekao je on. Vladika kaže da ponekad i u poljupcima preterujemo.

- Hrišćani su se oduvek celivali, mi imamo te pozdrave poljupcima, ali i tu treba naći neku meru, ne treba preterivati. Što kaže moja majka: „Ubi me ovaj narod što me ljubi u crkvi“. Radi se o tome da ipak treba da volimo jedni druge, ali da to nikada ne bude neiskreno - poučava on. Za svoje mane kaže:

- Uglavnom je problem u tome što mi svi mislimo da smo bolji nego što jesmo, ali ja to kažem jer znam sve drame u svojoj duši, tako želim i druge ljude da oslobodim da mogu da slobodno kažu da su slabi, nemoćni, ali da je moćan bog koji nas podiže.