Moj ćutljivi cimer je NBA zvezda!

Nimalo slučajno, jer je košarkaški gen nasledio od oca Žarka, nekadašnjeg kapitena trofejne generacije Crvene zvezde, da bi ga igrom pod obručima u detinjstvu u potpunosti zarazio stariji brat Jovan, koji je takođe sa dosta uspeha igrao u timu sa Malog Kalemegdana.

Nikola Koprivica je raskošan talenat u mlađim kategorijama dokazao osvajanjem zlatnih medalja na nezvaničnom evropskom prvenstvu za pionire 2002. i šest godina kasnije na šampionatu Starog kontinenta za mlade, gde je bio kapiten, kao i na Univerzijadi 2009. u Beogradu.

Završio je prestižni američki univerzitet Vašington stejt, ali je nažalost 2011. iz zdravstvenih razloga morao da okonča igračku karijeru.

Sve ove činjenice dobro su poznate ljubiteljima košarke, ali ono što se malo zna i o čemu Nikola do sada nije pričao je da mu je tokom studiranja na Vašington stejtu cimer bio Klej Tompson, bek Golden stejt Voriorsa i jedan od najboljih košarkaša današnjice.

- Na mojoj drugoj godini studija, Klej Tomspon je bio srednjoškolac. Uobičajeno je da potencijalni studenti dolaze u posetu budućim fakultetima. Mogu slobodno reći da je njegova poseta bila verovatno jedna od najčudnijih ikada na Vašingotn stejtu. Bio je bio ćutljiv, delovao je nezaintersovano i stekao se utisak da mu se na Vašington stejtu ništa nije sviđalo. U sećanju mi je ostalo da je na naš trening došao u papučama. Bio je povučen, držao se po strani i trener Toni Benet mu je dodao loptu želeći da ga malo prodrma. Rekao mu je da šutne i mi smo potom u neverici gledali kako je onako nezagrejan, sa devet metara, praktično bez skoka, u papučama ubacio osam od 10 šuteva. Svi moji saigrači i ja smo bili iznenađeni i prilično ubeđeni da neće izabrati naš koledž - kaže Koprivica za „Alo!”.

Nikola tvrdi da je talenat Kleja Tompsona svojevremeno promakao američkim skautima, posebno onima u rodnom Los Anđelesu, pa uopšte nije bio na radaru UCLA. Osim sa Vašington stejta, regrutovali su ga još samo sa Univerziteta Mičigen. O kakvom se igraču radi, Klej Tompson je pokazao na jednom od prvih treninga.

- Insistirao je da nosi broj jedan, a pošto među saigračima nije bio usamljen u toj želji, pravilo je u Americi da se igra basket jedan na jedan, pa ko pobedi, dobija željeni broj. Igralo se do 11, a Klej je pomalo nezainteresovan na startu gubio sa 10:1. Međutim, onda je uzeo loptu i naravno pobedio sa 11:10. Svima nam je tada pokazao da ga je kad hoće da igra praktično nemoguće čuvati - kaže Koprivica.

On objašnjava kako se zbližio sa Tompsonom, budućim ol star igračem, velikom NBA zvezdom i reprezentativcem SAD.

- Trener Toni Benet imao je običaj da mlade igrače stavlja u sobu sa starijima kako bi se što brže i što bolje uklopili. Meni je za cimera zapao baš Klej. U početku praktično nismo uopšte razgovarali, dešavalo se da po pet sati provedemo u tišini, progovorio bi samo kad bih ga nešto pitao. Međutim, kako je vreme prolazilo, veoma smo se zbližili i ispostavilo se da je veoma duhovit i izuzetno dobar momak, a njegova povučenost je isključivo posledica nepoverenja prema ljudima koje ne poznaje dobro. Mislim da dok smo bili zajedno na studijama ni devojku nije imao. Međutim, mi smo se zaista sjajno slagali. Dosta sam mu pomagao u učenju i obavezama u školi i zato su me zavoleli i njegovi roditelji. Posetio sam njihovu porodičnu kuću u Los Anđelesu, a sa Klejom sam zajedno išao i na odmor u Diznilend.

Po povratku u Srbiju, Nikola Koprivica i Klej Tompson su ostali u kontaktu.

- Nije propuštao priliku da me zove pred finalne mečeve sa našom reprezentacijom na Svetskom prvenstvu i Olimpijskim igrama. Klasičan američki treš tok da će nas razbiti, da će nam pokazati koliko su bolji, da nemamo šanse jer je on u timu - prisetio se Koprivica.