Na podzemnim kontejnerima maznuli 100 miliona dinara?!

Gradska čistoća godinama sudskim putem pokušava da dokaže kako je prevarena u poslu sa postavljanjem podzemnih kontejnera, u vreme vladavine Demokratske stranke.

Javno komunalno predzeće Gradska čistoća je 2011. pokrenula postupak za javnu nabavku podzemnih kontejnera zapremine tri metra kubna ukupno 1800 komada. Na raznim lokacijama širom Beograda.

Prvih 157 podzemnih kontejnera ugrađeno je 2010. godine u Bulevaru kralja Aleksandra posle njegove obnove. „Čistoća” ih je kupila od firme „Blagojevica” iz Mladenovca, registrovane za delatnost hladnog vučenja žica. Ista firma, zajedno sa preduzećem „Blok”, bila je prvoplasirana i na tenderu koji je „Čistoća” raspisala u januaru 2011. godine s namerom da nabavi još 1.800 kontejnera. Šanse da neko drugi dobije taj posao bile su gotovo nikakve već i zbog toga što je uslov bio da ponuđač dokaže da je u prethodne tri godine proizveo podzemne kontejnere vredne najmanje 25 miliona dinara, a „Blagojevica” je u Srbiji bila pionir u tom biznisu.

Novi ugovor im je bio garantovan i time što je tenderska dokumentacija, opisujući kakvi su kontejneri potrebni, praktično nacrtala one kakve su već ugradili u bulevaru.

Zbog toga je, osim „Bloka” i „Blagojevice”, ponudu na kraju dao samo još jedan konzorcijum od 22 firme koje su otkupile tendersku dokumentaciju. Ostali su odustali jer, kako kažu predstavnici nekih od tih preduzeća, nije bilo načina da do detalja prekopiraju kontejnere iz bulevara za svega dva meseca, koliki je rok bio propisan tenderom.

Kako portal Embargo.rs piše, ostali su uskraćeni za odgovor zbog čega firma „Blok“ d.o.o. nije ispoštovala stavke ugovora o ugradnji podzemnih kontejnera, po pitanju kvaliteta, čišćenja okoline posle ugradnje.

- Ugovorna obaveza firme Blok bila je da po izvršenoj ugradnji svakog ponaosob podzemnog kontejnera sa lokacije ukloni nepotrebni materijal i opremu i vrati u prvobitno stanje prostor oko kontejnera (betoniranje, asfaltiranje, popravka zelene površine i sl.) – tvrdi sagovornik Embarga.rs koji je upućen u ovaj slučaj.

– Međutim, firma Blok je vrlo malo uradila po ovoj ugovornoj obavezi, pa je zato JKP Gradska čistoća morala da ograđuje radne lokacije, da odvozi iskopanu zemlju i šut, dok je za vraćanje u prvobitno stanje prostora oko kontejnera morala da angažuje Beograd-put. I za to je morala da im plati oko 170 miliona dinara. Ali to nisu bili jedini problemi, jer se osnovano sumnja da se nisu pridržavali potrebnih standarda u izboru materijala za podzemne kontejnere, pa se dešava da su potrebne popravke ili zamene pojedinih delova, bez obzira što je Gradska čistoća za rezervne delove imala poseban ugovor sa njim.

Podzemni kontejneri su sukscesivno isporučivani i prema nalazu Gradskog zavoda za veštačenje iz septembra 2014. godine ugrađeno je ukupno 1738 kontejnera, dok se 28 komada nalazi na skladištu.

U nalazu Gradskog zavoda za veštačenje konstatuje se između ostaloga sledeće:

„Tokom redovnog korišćenja kontejnera uočeni su brojni nedostaci koji su se sastojali pre svega u izuzetno brzom propadanju i koroziji ugrađenih materijala“.

Radi toga je tužilac angažovao Gradski zavod za veštačenje da se izveštači kvalitet isporučene opreme i izvedenih radova. Ali, zadatak veštačenja je bio je i obračun nastale štete koju je pretrpela Gradska čistoća zbog neispunjenih ugovornih obaveza firme Blok u pogledu nabavke, ugradnje i održavanja podzemnih kontejnera. Na raspolaganju veštacima je bila sva dokumentacija koju je Gradska čistoća imala na raspolaganju.

- Prema mišljenju veštaka nedostaci su uočeni na 41 odsto od ukupnog broja kontejnera. Takođe je konstatovano da se nisu koristili adekvatni materijali u izradi kontejnera, pogotovo plastični delovi koji su brzo dobili teža oštećenja naprsline - priča sagovornik Embarga, koji je imao uvid u nalaz veštaka.

I veštaci su procenili ukupnu štetu na kontejnerima od 108.775.000,00 dinara. Toliko se traži i u odgovoru na tužbu firme Blok kao naknada štete.

- Bitno je napomenuti da oštećenja kontejnera nisu nastala redovnom eksploatacijom, već očigledno zbog loših ugrađenih materijala – tvrdi isti sagovornik.

- Data je i garancija od pet godina i da se u tom roku otklone svi nedostaci, ali je problem nastao što izvođač radova, firma Blok nije htela da potpiše zapisnik o primopredaji podzemnih kontejnera, upravo znajući da se od tog datuma teče i garantni rok. Bilo je mnogo sastanaka, ali problemi nisu rešeni, jer su predstavnici firme Blok uporno tvrdili da su oštećenja nastala vandalskim ponašanjem građana i nestručnim rukovanjem radnika Gradske čistoće. Opravdanje za neotklanjanje nedostataka u garantnom roku pravdali su činjenicom da nisu potpisani zapisnici o prijemu, a upravo su oni odbijali da ih potpišu, zašta postoje brojni svedoci koji su predočeni sudu - tvrdi sagovornik.

Raniji sudija u ovom slučaju u Privrednom sudu odbio je da prihvati unapred urađeni nalaz i mišljenje veštaka Gradskog zavoda za veštačenje, koji je Grad Beograd uredno dostavio uz tužbu, pa će najverovatnije novi sudija ovoga slučaja – tražiti novo veštačenje.

Jedan od glavnih osumnjičenih sa saučešće u ovoj sistemskoj krađi je bivši direktor Gradske čistoće, Aleksandar Stamenković, koji je 2014. godine priveden zbog sumnje da je sa saradnicima preko ove firme oštetio državu za čak 169 miliona dinara.

Nakon odlaska DS sa vlasti u Beogradu Stamenković nije bio dostupan za komentar, a trenutni direktor Gradske čistoće, Mića Bogdanović, koji je radio u firmi i u vreme direktorovanja Stamenkovića tvrdi „da on nije više u zemlji, da je negde u inostranstvu“.