Nadao sam se da mi brata neće naći!

Policija, Žandarmerija i cela Srbija bili su na nogama, a telo je dva dana kasnije pronašao komšija.

Dve godine nakon tragedije Uroš kroz suze objašnjava da je pokušao da pomogne bratu.

- Video sam da je tri puta izronio iz vode, dodavao sam mu štap, ali nije mogao da ga uhvati. On bi mene izvukao da smo bili u obrnutoj situaciji. Ni ja ne znam da plivam i bilo me je strah da priđem bliže reci - kaže dečak pred majkom Gordanom i ocem Stevom za jedan beogradski medij.

Na pitanje zašto je izmislio priču, odgovara da ga je obuzeo strah.

- Nisam smeo da priznam mami i tati. Morao sam nešto da smislim. Gledao sam filmove u kojima otimaju decu i palo mi je na pamet kako bih mogao tako nešto da ispričam. Međutim, sve se srušilo kad su pronašli Stefanovo telo, znao sam da ću morati sve da priznam - priča dete za koje psiholozi kažu da je natprosečno inteligentno.

Dečak negira da je namerno gurnuo brata.

- Svađali smo se oko toga ko će da čuva stoku i često smo se tukli. Zato sam se plašio da kažem da se utopio, jer znam da bi mene okrivili - priča Uroš, koji ove godine navršava treći razred.

Kaže da nije ponosan na ono što je uradio.

- Dok ga nisu pronašli, nisam mogao da spavam. Mislio sam da moram da se držim te priče, nadao sam se da ga neće pronaći. S druge strane, izgubio sam brata, Stefan mi mnogo nedostajw. Mesec dana sam ga sanjao kako me doziva, kako me moli da mu pomognem - priča jecajući dečak.

On objašnjava da je Stefan vodio računa zajedno sa ocem o porodici i o novcu, ali da je tu ulogu sada on preuzeo.

- Tata vodi glavnu reč u kući, ali ja brinem o novcu i da u kući ima sve što nam treba jer najbolje računam. Ponekad bude teško, ali snalazimo se, mlađa braća me slušaju - priča Uroš, koji ima još dvojicu mlađe braće i jednog starijeg, kao i dve starije sestre.