Najlepše priče iz biblije

I PRIČA

O bludnom sinu

U drugoj nedelji pripreme za veliki post počinje se sa temama pokajnim. Takva je i priča o bludnom sinu. Njegov otac imao je dva sina, on je bio mlađi i zatražio je od oca da mu da njegov deo imanja.

Teška srca, otac je pristao i mladić je otišao u zemlju stranu i tamo na najniže pohote prokockao sve što je dobio od oca. Tada je u toj zemlji zavladala glad, a on se nastanio kod nekog seljaka, kome je u polju čuvao svinje. Morao je da jede ostatke svinjske hrane i shvatio je da je pao ispod nivoa životinje. Setio se da i njegov otac ima sluge, ali da oni imaju ljudsko dostojanstvo.

Pokajao se, vratio ocu i rekao mu: „Oče, nisam više dostojan da budem tvoj sin, ali primi me kao najamnika.“ Otac ga je primio, naredio da ga lepo obuku i ugoste. Dao mu je i prsten, što je značilo da mu je vratio čast. Starijem sinu to nije bilo pravo, pa je rekao: „Oče, ja ti služim besprekorno, pa mi nikada nisi dao ni jare da zakoljem da se proveselim s drugovima, a drugom sinu, koji je s bludnicama prokockao pola imanja, pečeš tele i vraćaš dostojanstvo.“

Otac ga je prekorio i rekao mu: „Ti si uvek sa mnom. Sve što je moje i tvoje je, a tvoj brat bio je izgubljen, a sad se vratio, bio je mrtav, pa je oživeo. Kako da se ne radujemo što se vratio.“

Ova priča najbolje otkriva suštinu pokajanja, ali nas tera i da razmišljamo o tome šta radimo i kako živimo. Da ne prokockamo darove i talente koje nam je Bog dao i da ih u svojoj slobodi ne uništimo i dođemo u situaciju da padnemo ispod nivoa životinje.

II PRIČA

O Mariji Egipćanki

Marija Egipćanka jedna je od najvećih pokajnica. Marija je bila prekrasna devojka iz Aleksandrije. Vodeći buran, nekontrolisan mladalački život, postala je velika grešnica.

Ali rešila je da se pokaje i kao nekrštena Egipćanka krsti. Svoje grehove iskajavala je 30 godina u pesku jordanske pustinje iza Crvenog mora, gde je našla svoj mir. Njeni podvizi u odricanju i iskušenjima iscrpli su njeno telo do te mere da više nije ličila na sebe. Postala je neprepoznatljiva.

Međutim, duhovno se toliko uzdigla da se smatra da je dostigla jedan od najvećih stadijuma duhovnosti. Kada ju je starac Zosima pronašao, povratio ju je jednim pričešćem.

U žitijama svetih kaže se da je i umrla na pesku i da su ljudi koji su živeli u okolnim mestima videli da je njena duša kao munja čista otišla na nebo. Oni su je posle i sahranili.

Marija je prošla sva moguća iskušenja i gladovanje koja mi teško možemo i da shvatimo. Živela je u pustinji asketskim životom. Njeno žitije čita se u crkvama kao jedan od najvećih primera pokajanja. Ono je bitno i u naše vreme kada su neobuzdanost i izgubljenost veoma česti kod mlade generacije.

III PRIČA

O Pontiju Pilatu

Pontije Pilat bio je rimski namesnik, to jest rimski guverner cele Palestine i vrhovni sudija koji je sudio Isusu Hristu. On je od početka bio ravnodušan prema Hristu i nije nalazio njegove krivice. Uvideo je da je to što on radi religiozna stvar, da ne dira ni u granice ni u rimsku okupacionu vlast, pa je nameravao da ga pusti. Ipak ga je dao na šibanje da bi zadovoljio one koji ga tuže i lakše ga oslobodio posle toga. Međutim, stvar je, ispostavilo se, veoma ozbiljna. Pilat nije mogao da ga oslobodi jer je veliki broj Jevreja vikao da mora da umre i bude razapet jer sebe naziva sinom Božjim.

Pontije Pilat, pošto nije našao nikakvu Hristovu krivicu i želeći da se oslobodi krivice za osudu Isusa na raspeće, zatražio je sud sa vodom da opere ruke. Tako je na simboličan način želeo da se oslobodi krivice. Pred masom ljudi rekao je: „Ja nisam kriv, perem ruke.“ Zato se i kaže „prati ruke od nečega“.

Međutim, ni to nije pomoglo. Masa je i dalje tražila raspeće Hristovo. Nisu pristali na njegov predlog da se razapne neki od dva razbojnika kojima je tada suđeno. Hteli su baš Isusa. I razapet je na Veliki petak, na brežuljku Golgoti. Brežuljak je tada bio pored Jerusalima, a sada je skoro u centru tog grada.

„Golgota“ na aramejskom znači lobanja, a prema Starom i Novom zavetu, tu je lobanja Adamova, on je tu sahranjen. Baš na tom mestu razapet je Hristos, što nam pokazuje da se ispunilo njegovo proročanstvo i da je njegova krv oprala naše grehe. Pošto je Adam prvi čovek, njegova lobanja simbolički predstavlja celo čovečanstvo.