Najveće divlje naselje odbrojava poslednje dane

- Mislim da je više od 70 odsto objekata ovde nelegalno, ako ne i više, tako da će ovaj Zakon o legalizaciji konačno od Kaluđerice napraviti ono što joj i ime kaže... - ne znamo hoće li se dohvatiti kaluđerskog mira, ali urbanističkog svakako, iako Moma Veselinović nije jedan od onih koji je zidao na „Pomoz’ Bože“. Starosedelac, od pradedova je tu, dok je Kaluđerica još bila nekoliko samotnih kuća na dalekoj ledini, ali se jednako raduje izvesnoj sudbini svoje kolevke.

- Da se ljudi više ne sprdaju s nama, da ne upiru na nas kao na „divljake“ i, što je najvažnije, da se reši pitanje infrastrukture, od kanalizacije, pa nadalje... - e, vala, to što se kanalizacije tiče bio bi sevap, što narod kaže, jer ovo što je sad imitira jeste potočić zagušen od smeća i otpadnih voda.

- Ja sam u gornjem delu, pa ne osećam toliko, ali mi je ćerka blizu potoka. Ne može prozor da otvori od smrada, bre - kaže Marta Lešnjak, dobroćudna bakica pogleda punog nade, mada je godina za njom...
- Ne, nema ništa nejasno, ono kako sam ja shvatila, u nekoliko koraka i za pristojne pare moći će svi da legalizuju domove ne strahujući više hoće li nekome pasti na pamet da navre bagerima u naselje i... - bageri su navrli, ali ne da ruše, već se zida i gradi onoliko, vrca Kaluđerica od dunđera i mašina.

 - Zida se, ali zidalo se odvajkada, ne samo sad pred legalizaciju! Mnogo je ovde izbeglih s Kosova i Metohije, s juga Srbije, izmešalo nas se godinama u jednu porodicu i kuću... - jesu Kaluđerčani i kućevni i ljubazni ljudi, pa još sad kad tu zajedničku kuću i legaliziju, postaće, na sreću, još samo jedno od beogradskih prigradskih naselja, a ne sinonim za „kaubojštinu“.

- Zaslužili smo, valjda? Nije Kaluđerica nešto sklepanih kuća, ovo je varošica, bre, od blizu 40.000 stanovnika... - kaže gosn. Vujović. Kod Crnogoraca prezime znači više od imena, pa i ovaj Kaluđerčanin pod strehom lokalnog dragstora smatra da je to sasvim dovoljno.

- Vujović, rodom iz Crne Gore - ijekavica ko da je pre pola sata siša iz voza Beograd-Bar, ali Kaluđerica u srcu koliko i Čevo zavetno.
- Odlična odluka jer najgore rešenje bi bilo rušiti, domovi su to, a ovako će i ljudima biti dobro, a i državi. Naplatiće, a i uvesti red. Ja sam svoje legalizovao još pre 30 godina, ali jednako želim i drugima, da reše taj problem koji se ovde pronosio s generacije na generaciju, svaka jednako strepeći... - sudeći po svemu, strepnji je došao kraj ili joj se bliži, barem, dok se Kaluđerici ne nazire - narasta iz dana u dan, ko da je od plastelina.

Najveće divlje naselje u Srbiji, još malo, a onda, pa kao što joj ime kaže - čedna i čista, s potočićem kojim će valjda teći i nešto vode...