Najveći doping skandali u tenisu

O dopingu u tenisu se i ranije govorilo, posebno kada je Rafael Nadal u pitanju i svemu što može da postigne na terenu.

Šta je potrebno za uspeh u tenisu? Neophodni su talenat, žestoki treninzi, malo sreće i, naravno, doping sredstva!
Posle skandala sa lažiranjem rezultata, "beli sport" potresa nova afera.

Za razliku od mnogih drugih sportova, gde su doping kontrole veoma rigorozne, u tenisu kao da vlada prećutna saglasnost kada je korišćenje nedozvoljenih stimulansa u pitanju. Sumnja se, čak, da čelnici ATP I WTA organizacije znaju da se mnogi igrači dopinguju, ali ne žele da sprovedu strogu i restriktivnu istragu, kako velikom brukom ne bi narušili popularnost jednom od najprestižnijih sportova na planeti!

Možda ponajbolji primer za ovu smelu tvrdnju je, danas penzionisani, britanski teniser Greg Rusedski, koji je bio britanski broj dva iza Tima Henmana. Iako je bio pred drastičnom kaznom (oko dve godine) zbog korišćenja zabranjenog "nandrolona" 2003., posle velikog i dotad neviđenog lobiranja, na kraju je ipak oslobođen optužbi!

"Svi teniseri se dopinguju, a ATP organizacija se tada okomila samo na mene! Ko im je podoban, prikrivaju njegovo ime, a mene su razapeli", branio se tada Greg Rusedski.
Zbog istog "greha", međutim, Čeh Bogdan Ulihrah suspendovan je na dve godine, a pod istragom je bila i Ruskinja Svetlana Kuznjecova.

"Ubeđen sam da postoje igrači koji to rade i nađu način da pobegnu od testova. Nisam srećan zbog toga, ali se nadam da ljudi iz tenisa čine sve što mogu da uhvate one koji pokušavaju da pobede sistem", bez ikakvog povoda je rekao Blejk nakon pobede nad Slovakom Lukašem Lackom iz Slovačke u 1. kolu US opena 2012. godine.

"Pobednik US Opena dobija 1,9 miliona dolara i neko će sigurno pokušati da pronađe način da stekne prednost. Vlasti, ipak, rade veliki posao kada je u pitanju testiranje. Naravno da je neugodno kada vas neko probudi u 6 ujutro, samo da biste mokrili u čašu, ali to je njihov posao i ne smeta mi".

U prošlosti je svega 10-ak tenisera uhvaćeno na delu, a najgore je prošao Marijano Puerta, koji je dva puta kažnjavan.

Petar Korda je bio pozitivan na zalasku karijere, a pre njega digla se prašina 1995. kada su pozitivni bili Vilander i Karol Novaček.

Andre Agasi je u svojoj biografiji priznao da je koristio kristal metamfetamin 1997., ali je izbegao suspenziju jer je naveo da je pio piće koje sadži određenu dozu tog steroida.

Takođe, legendarni Džon Mekinro je izjavio da j uzimao steroide, ali da nije znao šta uzima, jer mu je doktor davao.

Huan Ignasio Čela, 2001. godine, proveo je 90 dana van terena, a zatim je Giljermo Koreča kažnjen sa sedam meseci suspenzije.

Još se pamti slučaj Argentinca Giljerma Kanjasa, koji je 2005. godine dobio dvogodišnju suspenziju, zbog korišćenja zabranjenog diuretika "hidrohlorotiazida" (HTC). Posle nekoliko meseci, Kanjas se ponovo vratio na teren i, u svega deset dana, čak dva puta pobedio tadašnjeg najboljeg igrača sveta, neprikosnovenog Rodžera Federera. Mnogi su spremno konstatovali da "nestašni" Kanjas, izgleda, nije promenio stare navike.

Martina Hingis je uhvaćena tokom takmičenja na Vimbldonu 2007. godine i pala je na kokain. Potrošila je 500.000 dolara na suđenje oko toga, a kada je ITF sud proglaso krivom nije uložila žalbu iako je tvrdila da je nevina. Posle kazne morala je da vrati sav novac koji je zaradila u periodu od kada je testirana

Sa druge strane Gaske, koji je uhvaćen 2010 na Australijan openu, izjavio da se ljubio sa devojkom u noćnom klubu i da je tako droga ušla u njegov sistem. Ipak suspendovan je na dve godine.

Hrvatski teniser Marin Čilić želeći da prikrije da je pao na doping testu naveo povredu kolena kao razlog povlačenja sa Vimbldona 2013. godine.

Čilić je kažnjen devetomesečnom suspenzijom zbog pozitivnog nalaza na zabranjeni stimulans niketamid.

On je rekao da nije namerno uzeo nedozvoljenu supstancu.