Napad je najbolja odbrana

I to samo zato što su se drznuli da objave zvaničnu dokumentaciju koja nedvosmisleno pokazuje da je gospodin Radulović sve samo ne pošten čovek, kakvim pokušava da se predstavi.

No, razumem tu potrebu da se vodi krilaticom napad je najbolja odbrana, jer u njegovom slučaju druge odbrane i nema. Jer ne može da kaže da nije nikada novcem firmi u stečaju plaćao svoju sopstvenu firmu i tako radnike ostavljao bez pošteno zarađenih plata, a sebi nezakonito pribavljao novac.

Ne može da kaže ni da se te iste firme nije odrekao ni kada je postao ministar, što je po zakonu morao, te je kao državni funkcioner bio u debelom sukobu interesa. Ne verujem ni da može da objasni kako ta ista firma, koja je prihodovala milione deleći savete posrnulim preduzećima, nema čak ni svoje prostorije, već je zvanično registrovana na adresi na kojoj mu živi tašta. Teško bi mogao da porekne i da je prijateljevoj ženi namestio milionski posao i tako isisao nešto novca iz odavno posrnulog BIP-a.

Zaista, šta čovek može osim da se napravi lud na sve to i okrene ploču. A politika je ionako kurva koja trpi svašta, pa i licemerno skretanje pažnje javnosti sa lopovluka na, recimo, niske cene u skupštinskom restoranu.

Ne znam je li smešno ili tužno to što Radulović glumi isterivanje socijalne pravde dok obilato jede i pije u tom istom restoranu, ali svakako je baš u njegovom maniru.