Ne shvatam one koji Saletu mogu da kažu - „ne“!

A taman smo pomislili da smo preležali dečje boginje dolaskom Aleksandra Đorđevića na kormilo „orlova“. Na putu ka Riju ostavili su nas Bobi Marjanović i Nikola Milutinov. Kako ovoj pojavi stati na kraj, pitamo Milana Gurovića, našeg proslavljenog reprezentativca, koji je oduvek bio svetli primer patriotizma i koji je svojevremeno odbio grčke milione kako bi igrao za svoj narod, za svoju državu.

- Sve je drugačije bilo dok sam ja igrao. Menja se vreme, menjaju se ljudi... Ne želim da upirem prstom ni u koga, ali svako ko oseća privrženost narodu kome pripada trebalo bi da igra. Ko neće - ne mora! To je njegov problem, a valjda će nacija da prepozna da li su razlozi opravdani. Uvek sam se odazivao na poziv Srbije. I povređen, i pod anestezijama, a pritom nisam imao obezbeđen ugovor. Rizikovao sam i zdravlje i karijeru, ali očigledno sreća prati hrabre - priča za „Alo!“ Milan Gurović.

- Vašoj generaciji, sa Divcem, Bodirogom, Tomaševićem, otkazima nije bilo mesta?
- Ma kakvi! Nijednog trenutka se nije dovodilo u pitanje prisustvo najboljih! Nije bilo ni kašnjenja, već kada se zakaže okupljanje od starta smo svi bili tu. Čitam po novinama šta se dešava i ne mogu da verujem. Druge stvari su bitnije od nacionalnog dresa i ponosa. Opet, Srbija brzo zaboravlja šta je ko uradio. Da ne spominjem Košare i naše heroje, jer smo smešni u odnosu na te momke koji su časno ginuli. Kada je država njih zaboravila, mogu samo da zamislim šta će nama da se desi. Jedino s te strane bih mogao da razumem probleme pojedinih igrača, ali opet ne opravdavam takve postupke.

- Prave li naši igrači seleciju na kom će takmičenju da se pojave?
- Ne bi bilo korektno da kalkulišu. Momke je Aleksandar Đorđević pozvao i u timu su od prvog dana, na njih se i računa. Naknadno dolaženje mi je smešno, osim ako nije povreda u pitanju.

- Vi niste kalkulisali kada su vas Grci zvali da igrate pod njihovom zastavom?
- Što se Grčke tiče, možete da pitate Stojakovića, Jarića, Tarlaća, Vukčevića... Mi smo kao klinci sa 17 godina dobili pasoše i poziv da igramo za juniorsku ili kadetsku reprezentaciju, međutim, to nam nije ni palo na pamet! Grčka je za nas druga kuća i veliko im hvala na tome. Uvek će biti naša braća, ali zna se gde smo rođeni i koji su naši koreni!

- Mnogo propuštaju oni koji ne idu u Rio?
- Nisu svesni koliko greše, jer mogu mnogo da nauče od majstora kakav je Saša Đorđević. Neverovatno je koliko je on uradio za Srbiju kao igrač, a sada i kao selektor. Ponavljam, otkazi su velika sramota, kako prema Saletu, tako prema državi i našem dresu!