Ne smeta mi Draža, ali ne dam na Tita!

 

Titov unuk u borbi glasove neće dizati revolucije, ali udružen sa drugima u koaliciji oko SPS-a, priželjkuje da mu građani poklone poverenje, kako bi dobio priliku da se popne za govornicu, odakle je jednom davno, i njegov deda držao govore.

 

- SPS je naslednik Komunističke partije, i normalno je da idete prvo sa svojim detetom pa onda nekim drugim, tako da smo uspeli tu da se dogovorimo. Mi ništa ne obećavamo, jer ne možeš ispuniti bilo kakvo obećanje ako nisi apsolutna većina u parlamentu. A u ovom trenutku imamo strašnih problema sa drugim strankama, jer nas svaki dan napadaju. Gledamo najprljaviju kampanju ikada. Ovo je samo početak, šta se dogodilo sa Šutanovcem, to ne vodi ničemu, jer je to sramota za ovu državu. Komunisti su podigli ovu zemlju iz pepela, bili smo četvrta vojna sila, napravili besplatno školstvo i zdravstvo i sada hoćemo da pokušamo da vratimo stvari u normalu. I drago mi je što Ivica sve češće spominje Tita, jer ono vreme, kada smo bili sila ne možemo da zaboravimo.

SPS je u prethodnom periodu bio na vlasti. Koliko je odgovornosti na njemu za teško stanje?

- SPS jeste bio u vlasti u prethodnom periodu, ali nikada nije bio apsolutna vlast. I u onom periodu devedesetih, Slobodan Milošević je odmah završio u Hagu, onog trenutka kada je okrenuo leđa Amerikancima i drugima koji su učestvovali u njegovom dovođenju.

Ako uđete u parlament, šta penzioneri mogu da očekuju od vas?

- Ja ću uvek reći ono što mislim i neću odustati od mojih principa, da ne dam na dedu i tekovine NOB-a i bilo šta protiv Komunističke partije, jer sam u duši komunista. Zato i nisam menjao ime partije. Te priče, Tito nas je zadužio ovoliko i ovoliko, ne stoje. Kada je otišao u Ljubljanu, dugovali smo 10 milijardi dolara, ma mogao je samo Gadafija da okrene i da mu kaže „naruči mi 10.000 traktora”... Sada nemamo ništa. Jedemo meso iz ratnih rezervi kojem je odavno istekao rok trajanja, samo se menjaju nalepnice. Stranci ne dolaze kod nas zbog jeftine radne snage, već zato što imaju 25-30 odsto benificija u ceni za Rusiju, u odnosu na zemlje EU. I ako uđemo u EU, za koju verujem da će prestati da postoji, tog dana će svi otići. Pa mi smo sa budacima i kroz radne akcije izgradili stotine kilometara autoputeva, a sad uz sve mašine ovi danas ne mogu 100. Treba vratiti radne akcije.

Koliko je teško nositi prezime Broz?

- Znam da ljudi svašta misle, ali ja preživljavam od 18.000 dinara penzije, tako da jako dobro znam koliko je narodu teško da živi. Živim u stanu bez šporeta, sa krevetom i jednim stolom, a frižider sam kupio uz pomoć penzionerskog kredita. Mada, bilo je raznih pokušaja i da mi to oduzmu, ali sam na sudu isterao stvari do kraja. Imaću krov nad glavom do kraja života, a posle stan ostaje mojoj ćerki, da ima nešto od mene.

Da li ste nešto nasledili od dede kroz ostavinsku raspravu?

- Ništa. Ma, bili su na kraju neki štofovi, gaće i majice, ni to nismo dobili. Niko od porodice i naroda ništa nije uzeo, već neko iz vlasti. Najveća sramota je bila što je Titov sef bio otvaran bez prisustva porodice i advokata. Kako to može? Mada, u ovoj državi ništa više nije čudno, pogotovo kada uzmete u obzir da vam u svakom državnom organu sedi savetnik koji je stranac i priča vam šta ćete da radite.

Da li se sećate poslednjeg razgovora sa Titom?

- Sećam se razgovora posle prve operacije u brdu kod Kranja, kada je operisao vene, pitao sam ga: „Koja ti je najveća politička greška?“, a on mi kaže: „To što sam dozvolio ustav iz 1974. Ja ga nisam potpisao, bio sam protiv njega, ali kao demokrata nisam sebi mogao da dozvolim da budem nadglasan u Skupštini. Mogao sam da stavim veto, ali bi to bilo protiv interesa predstavnika naroda“, rekao mi je tada deda. I nije ga potpisao, već su to uradili Kiro Gligorov i Mika Špiljak. Tito je izuzetno vladao razumom, pozove ađutanta i kaže: „Bole, donesi“ i on donese karabin i pištolj, i kaže mi: „Ja sam ovo tebi obećao i evo ti.“ Znači nije ništa zaboravljao, a ovi što pričaju da je bio senilan starac, ti su mu se najviše divili. Eh, njegovi najbliži saradnici, kada je ležao u bolnici u Ljubljani, oni se dole svađaju za mesta u budućim vladama, a on još živ. To je naša stvarnost. Samo se borimo za vlast, a meni ona ne treba. Ceo život sam bio na nekim funkcijama, ne kao Titov unuk, nego kao radnik. U ono vreme se nagrađivao rad, a sada nerad. Niko neće danas da kaže: „Ovo nije tako, ne može da bude tako”, nego: „Razumem, šefe”.

Kada uđete u parlament, da li ćete insistirati na tome da ulice ponovo nose ime Josipa Broza Tita?

- U svakom slučaju borićemo se za to. Ma, onda nije ni čudo kada je Medvedev bio pre par godina kada je pitao: „Šta vi poštujete, da li su Rusi oslobodioci ili zlotvori?“ Mi menjamo istoriju, sve u cilju da se narod zavara. Nije kriv ni Nedićev unuk, ni Dražin, ni ja, nismo krivi što smo potomci tih ljudi, a nemamo nijedan od čega da živimo. Umesto da se svi zajedno borimo za bolji život, ne samo nas, nego i naše dece i svih u Srbiji, mi se svađamo oko nečega. To neka istoričari kažu, sudovi neka daju svoje mišljenje, zašto da pravimo konflikt?

Da li biste sarađivali sa unucima Draže Mihajlovića i Milana Nedića?

- U svoje vreme Vuk Bojović je predložio da se sastanem sa Dražinim unukom tamo gde su nam se dede sastale, u Brajićima. Ja sam rekao može, druga strana nije htela da prihvati, jer ih neko drugi finansira. Sastao sam se sa Nedićevim praunukom, pričali smo sasvim normalno. Nemam ništa protiv spomenika Draži na Ravnoj gori, ali moj spomenik ne dam. Za „Kuću cveća“ ću da dam i život ako treba. Bilo bi nam bolje kada bi prestali da se svađamo, jer 99 odsto ljudi živi u bedi, a jedan odsto uživa. A strane sile rade na tome da nas zavade, jer je izvesno da će i same zaratiti između sebe, pa bi da sukobe male narode. A taj rat ne može da prođe bez nas. Jednom je jedan visoki funckioner iz Evrope rekao: „Nas u Srbiji interesuju dve stvari - Pešterska visoravan za bazu i voda koja će biti skuplja od nafte. To kad dobijemo, radite posle šta hoćete, tucite, se ljubite se, manji ste od nokta na malom prstu u odnosu na ostale zemlje.“

Da li ste za to da se Karađorđevićema vrati Beli dvor?

- Zašto da im se vrati? Za vreme rata je srušen, ovaj narod ga je obnovio. Neka plate sve što je uloženo, a onda da se raspravlja da im se vrati. Kako neko da ne plaća struju, a građanima isključuju za 10.000 dinara duga. U ovoj državi nema pravde.