Ne zaboravimo paraolimpijce

Mitar, Nada, Borislava i ostali su nam doneli toliko radosti tokom takmičenja, ali nekako je ostao utisak da kada je sve to prošlo, kao da smo izgubili iz vida njihove podvige. To je bila samo opomena da ne smemo da zaboravimo. Ne samo te sportiste koji su se pojavili na balkonu već i sve osobe sa invalididetom.

Važno je da ti ljudi, koji su na mnogim poljima, u mnogim životnim sferama dokazali da mogu biti uspešni i sa hendikepom, imaju uslove kao i cela populacija. Da im se omogući da kvalitet života bude poboljšan na svakom koraku. Na ulici, u prodavnicama, restoranima, hotelima, autobusima...

Srbija je na tom polju još u zaostatku u odnosu na zapadne zemlje, ali je naša država svojim odnosom prema paraolimpijcima pokazala da ima želju da napravi ovu bitnu promenu. Samim tim što je na materijalnom planu izjednačila uspeh paraolimpijaca sa uspehom olimpijaca pokazano je da svi imaju isti tretman i da ne sme biti drugačije.

Štaviše, uz sve poštovanje prema olimpijcima, koji su prošlog meseca zaista briljirali u nekim sportovima, ono što su učinili paraolimpijci za mene je veći podvig. Primer na koji svi mogu da se ugledaju. Uspeti u nečemu nakon što vam se ceo svet sruši i kada deluje da su svi izgledi protiv iziskuje daleko veći napor. Zato u tim osobama možete pronaći neke od najvrednijih stvari u životu - motivaciju i inspiraciju.