Neće biti velike Albanije, Srbiji je mesto u EU!

Austrijski diplomata i nekadašnji specijalni izaslanik EU za Kosovo i bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice za BiH, u intervjuu za „Alo!“ priča o Kosmetu, situaciji u regionu, unutrašnjem dijalogu koji je pokrenuo predsednik Vučić, Rambu Amadeusu... a o tome da li imamo razloga za zabrinutost zbog svega šta se dogodilo na ovim prostorima tokom devedesetih ili navodi:

- Problemi bilo koje vrste nikada ne mogu da se reše oružjem. To je evropska lekcija proizašla iz dva užasna svetska rata, svest o kojoj sam primetio da postoji i na Balkanu. Ali moramo da budemo i realni. Još postoje veliki problemi koji su posledica raspada Jugoslavije, bilo da su to problemi između dve članice EU, Hrvatske i Slovenije, problemi u BiH ili, recimo, otvoreno pitanje o statusu Kosova. Uveren sam da se ovi problemi mogu rešiti na miran i konstruktivan način.

Dijalog Beograda i Prištine je nešto što svi potenciraju, ali da li je došlo vreme da i Priština „učini neke ustupke poput ZSO koji je davno obećan“?

 - Sredinom decembra sastao sam se u Briselu sa nekoliko značajnih zvaničnika EU kako bih skrenuo pažnju upravo na ovu tačku sporazuma između Beograda i Prištine. Neki su ciljevi u procesu dijaloga ostvareni, ali uspostavljanje ZSO, koje je dogovoreno pre nekoliko godina, i dalje izostaje. Očekujem da će tokom ove godine opštine sa većinski srpskim stanovništvom uspeti da ostvare funkcionalnu osnovu, s onim nivoom ovlašćenja koji su dve strane definisale i usaglasile sporazumom o ZSO. Ovo je ključno za napredak dijaloga i nadam se da će se Priština ozbiljno aktivirati za ostvarenje tog cilja. Takođe, ne držim mnogo do involviranosti Vašingtona ili Moskve.

Srbija pripada Evropi isto kao što i Austrija pripada Evropi. Zato bi u našem interesu trebalo biti da pronađemo evropsko rešenje kosovskog problema, a za to je najbolji garant upravo EU.

Da li je moguće uopšte naći rešenje kojim bi i Beograd i Priština bili zadovoljni?

- Suština bilo kakvog kompromisa jeste da postoji i neko nezadovoljstvo kod obe strane. Međutim, ja vidim dobitnu situaciju za obe etničke grupe koja može da se postigne ako se zadovolje interesi Srba na Kosovu. Samo ako postoji - ja to zovem - istorijski dogovor između dve grupe, tek onda će ovaj deo bivše Jugoslavije moći da se razvija punim gasom. Tu glavna odgovornost leži na prištinskoj vladi.

Koliko je bitan unutrašnji dijalog o KiM koji je pokrenuo predsednik Vučić?

- Smatram da je inicijativa predsednika Srbije izuzetno važna. Bilo bi idealno kada bi Srbi videli rešenje kosovskog problema kao pitanje državne politike i detaljno razgovarali o tome da bi se došlo do zajedničke odluke. Unutrašnji dijalog o Kosovu koji je pokrenuo predsednik Vučić u Srbiji je veoma važan kao čin proaktivnog odnosa srpske države, građana i intelektualaca prema budućnosti. Srbija sada ima aktivan pristup i može da konkretizuje svoje želje i strategiju u vezi Kosova. Sve je u budućnosti Srbije u Evropi. Znam da vođenje takvog dijaloga nije lako. U svakom slučaju, unutrašnji dijalog bi trebalo rasvetliti kako bi mogla izgledati budućnost Srbije.

Da li je moguće ujedinjenje Albanije i Kosova kao što neki zagovaraju, što bi potom, kako neki tvrde, rezultiralo da Republika Srpska proglasi nezavisnost?

- Neće biti velike Albanije, jer bi to značilo podelu nekoliko država u regionu - uključujući i Makedoniju. Za to nema podrške bilo u Briselu, Vašingtonu ili u Moskvi. U nedavnom razgovoru s albanskim premijerom u Tirani Edijem Ramom dobio sam utisak da je i on svesan toga i da ne želi da ugrozi evropsku budućnost Albanije podrškom takvog koncepta. Mislim da su i u Prištini vrlo realni po tom pitanju. Što se tiče Republike Srpske, mišljenja sam da Milorad Dodik treba da uzme u obzir konstruktivan savet predsednika Vučića o referendumu. RS se suočava sa drugim izazovima, naročito sa velikim ekonomskim i finansijskim problemima.

Šta Srbija može da očekuje od novog kancelara Austrije Sebastijana Kurca?

- Još je prerano dati bilo kakvu ozbiljnu ocenu nove austrijske vlade. Međutim, sigurno je da će i ova vlada nastaviti dosadašnju politiku prema Srbiji i celom regionu. Na dobrobit svih, Austrija je uskopovezana sa Srbijom. Želimo da Srbija i ostatak zapadnog Balkana što pre uđu u EU. Ova, 2018. godina, odlučujuća je za to. U maju će se u Sofiji održati samit za zapadni Balkan. Usvojiće se nova strategija EU za region, kao i datum pristupanja Srbije i Crne Gore u EU. Osim toga, Austrija će preuzeti predsedavanje EU u drugoj polovini 2018. Ovo je jedinstvena prilika za brisanje preostalih prepreka na putu prema Briselu.