EKSKLUZIVNO~Neću više biti gradonačelnik, ali sam ponosan na moj Beograd

U ekskluzivnom intervjuu za „Alo!” na treću godišnjicu otkada je stupio na funkciju gradonačelnika Beograda Siniša Mali otkriva da se sledeće godine neće kandidovati za novi mandat, iako je ponosan što je srpska prestonica u njegovo vreme postala veliko gradilište, što je gradska kasa puna, a novac se ne preliva u džepove tajkuna, kao u vreme njegovog prethodnika Dragana Đilasa.

Upravo se navršilo tri godine otkada ste na funkciji gradonačelnika. Otkrijte nam zašto ste baš vi trpeli najžešće napade.

- Mislim da su razlog za to odlični rezultati koje smo ostvarili u Beogradu, kao i činjenica da više nema kombinacija i dilova, koji su bili nezaobilazni način rada prethodne gradske vlasti. Samo napravite poređenje sa gradskom vlašću koju su vodili Dragan Đilas, Aleksandar Šapić, Aleksandar Bijelić i drugi. Neka se građani sami sete propalih podzemnih kontejnera, preplaćene rekonstrukcije Bulevara kralja Aleksandra od šest miliona evra, promašenih replika Terazija u Novom Beogradu, beskorisnih pazl parkova na Banjici... To je bila slika i prilika tadašnjeg Beograda, grad je bio prezadužen, na ivici bankrota, bez ijedne nove investicije i ideje.

Da li je danas drugačije?

- Danas je potpuno drugačije. Siniša Mali, koji je, po njima, tako loš, spasao je Beograd od bankrota. Neko je dozvolio da Đilas, koji se hvalio da je uspešan i pametan, napravi dug od 1,1 milijarde evra. Više od trećine duga smo vratili, bez dinara novog zaduženja. U javnim preduzećima nema više javašluka, nema izmišljnih ugovora o konsaltingu, marketingu, PR-u, sve smo to izbacili. Kao prvu meru koju sam uveo, prodao sam trećinu voznog parka i preduzeća i gradske uprave. Kada je Đilas bio na vlasti 2013. godine, 680 miliona dinara je uplaćeno iz gradskih preduzeća u budžet grada, a prošle godine čak 5,1 milijarda. Umesto da ide u privatne ruke, sada taj novac ide u budžet, a iz budžeta za kupovinu novih autobusa, socijalna primanja, izgradnju vrtića, sređivanje domova zdravlja i svega onoga što radimo zajedno sa građanima. Pokrenuli smo točak investicija, u Beogradu se gradi na svakom koraku i postao je grad kranova i dizalica, baš kao što smo i obećali...

Da li osećate da građani podržavaju vaš rad?

- Apsolutno. Svakodnevno komuniciram sa građanima, slušam njihove komentare, sugestije, predloge i realizujemo projekte koji su njima važni u svakodnevnom životu. Pri tome, u ovom trenutku imamo 11 milijardi dinara na računu grada Beograda, plus imamo sigurno bar još 10 milijardi na računu gradskih preduzeća, koje koristimo za investicije, vodovod, kanalizaciju, sređivanje škola i bolnica. Ponosan sam što ove godine radimo čak 174 nove fasade, a oni pre mene nisu uradili ama baš nijednu.

Da li su i te fasade bile planirane ili možda znače početak kampanje za izbore u Beogradu?

- Planiram ih još od prošle godine, ali je bilo potrebno vreme da se urade projekti i uštedi novac. Svaka od tih fasada biće i dekorativno osvetljena, biće to jedan potpuno drugi izgled grada i to je još jedan primer kako se brinemo o našoj prestonici.

Da li Beograđani to vide i osećaju li korist od svega toga?

- Vide, svakodnevno razgovaramo sa građanima, radimo zajedno sa njima da Beograd promenimo da bude bolje i lepše mesto za život. A setite se samo Đilasa, koji se sve vreme bavio samo svojom firmom. Kako je njegov mandat u Beogradu trajao, tako je rastao i promet njegove firme. A niko ga za to nikada nije pitao. Zato su za mene izmišljali razne afere, pri čemu me niko nikada nije pitao o projektima i poslu u Beogradu jer tu nisu imali šta da zamere.

Da li ste spremni da uporedite svoju i Đilasovu imovinu, odnosno ono što je on imao kada je stupio na čelo grada i ono što je imao na kraju mandata, kao i ono što ste vi imali kada ste došli i ono što imate sada?

- Za razliku od mog prethodnika gospodina Đilasa, kome se imovina tokom mandata samo povećavala, i od silnog bogatstva niko nije ni znao šta on sve poseduje, ja sam svoju imovinu na vreme i po zakonu prijavio Agenciji za borbu protiv korupcije. Ta se imovina tokom vremena mog mandata samo smanjivala. Kao što znate, pre nego što sam postao gradonačelnik, bavio sam se privatnim poslom, u tom poslu nisam imao nikakve veze sa državom, a sada me napadaju oni koji su veoma loše vodili ovaj grad pre mene. To je potpuno licemerno, a pri tome imaju ogromnu podršku medija. Studirao sam u Americi, radio u Londonu, Pragu i Njujorku. Zaradio sam novac pošteno i taj novac sam prijavio. Licemerno je da onom ko je zarađivao od države i bavio se samo politikom bogatstvo raste, a da ga niko ništa ne pita. Nikome ni dinara nisam ukrao, nikome ništa ne dugujem. Ono što mene boli jeste što su iz neke mržnje išli toliko daleko da nije više bilo pitanje ni stanova, ni doktorata, nego pitanje porodice i dece i tu mi je bilo najteže. Tu sam ćutao i odćutao.

Je li bilo teško ćutati?

- Najteže na svetu, jer se stiče utisak da niste u pravu, da se plašite. Ničega se nisam plašio, znao sam da to radim u interesu svoje dece, jer šta god bih rekao na dugi rok bi njih povredilo. Borio sam se tako što nisam to komentarisao, jer sam bio svestan da će oni kad-tad to pročitati. Borio sam se za svoju decu. Drago mi je što smo bivša supruga i ja uspeli da napravimo dogovor zarad dece. Sećam se trenutaka kada su u novinama izlazile slike moje dece bez saglasnosti, bez zamagljivanja lica. Išli su do kraja, ugrožavali su njihovu bezbednost, a to se nijednom političaru nije desilo.

Da li ste se plašili za njihovu bezbednost?

- Jesam. Nadao sam se da ljudi razumeju da je to sve bilo namešteno i da je to bila zloupotreba i te dece i cele situacije. Da su imali da kažu bilo šta o mom poslu, o tome što radim kao gradonačelnik, oni bi to iskoristili, nisu imali šta. Dok su se drugi bavili mojom porodicom, ja sam se bavio deficitom koji nam je Đilas ostavio, javašlukom u javnim preduzećima, Beogradom. Četrnaest milijardi koje je Đilas ostavio, a kojih čak nije bilo u sistemu, dug je trudnicama, porodiljama, javnim preduzećima. Mi smo sve to vratili, to je odgovorno ponašanje. Bavio sam se odgovornim poslom, radio u interesu Beograđana, oni su se bavili napadima.

Da li vam je rad bio najbolja odbrana? Hoćete li se ponovo kandidovati za gradonačelnika pošto vam mandat ističe za godinu dana?

- Apsolutno. Velika je čast i odgovornost bila da se bavim ovim poslom, ali se neću kandidovati da budem gradonačelnik u sledećem mandatu. S obzirom na svoje iskustvo i svoje znanje, mislim da ću se vratiti privatnom poslu, ali ostavljam otvoreno i da pomognem Beogradu, projektima u gradu i da pomognem Vladi Srbije i novom predsedniku Srbije, ukoliko za to bude bilo potrebe. Ovom prilikom želim da se zahvalim na podršci i Aleksandru Vučiću, mom prijatelju i predsedniku Vlade, na poverenju koje mi je ukazao, želim da se zahvalim svim svojim sugrađanima za lepe i manje lepe trenutke koje smo proveli zajedno, rešavajući razne probleme. Ponosan sam na sve ovo što smo uradili. Mislim da je Beograd danas na pravom putu, taj točak investicija koje smo pokrenuli više niko ne može da zaustavi, tu pozitivnu energiju koju smo pokrenuli više niko ne može da zaustavi i to je za mene moj najveći uspeh, nešto što će sigurno ostati iza mene.

Da li se kajete što ste prihvatili funkciju gradonačelnika?

- Ne kajem se, velika je čast i zadovoljstvo biti gradonačelnik Beograda. Mogao sam da budem i najlepši i najbolji da nisam ništa radio, da nisam odgovarao na izazove i donosio odluke, ali ja sam svoj mandat razumeo kao mandat promene. Da Beograđani vide da neko razmišlja o njima. Nema kajanja, ostao je samo osećaj gorčine zato što je moja porodica morala da prođe kroz to neko blato izmišljotina.

Navršava se godinu dana od rušenja bespravno podignutih objekata u Savamali. Zbog čega se oko toga podigla tako velika buka?

- Napadi na mene su počeli još pre Savamale. Setite se samo izmišljene afere oko 24 stana. Sada te stanove i tu aferu niko ne pominje jer su shvatili da je izmišljena. Dakle, napadi na mene su počeli od samog početka moga mandata, a onda se buka digla i zbog Savamale. Ja sam na tu temu rekao sve što imam i na raspolaganju sam svim nadležnim institucijama da kažem ono što znam. Nažalost, to je bio samo jedan od instrumenata napada na mene i na gradsku vlast za stvari za koje ne može niko da kaže da smo mi uradili i da smo mi iza toga. Ali se desilo tako. Ne obazirući se na Savamalu, ja verujem u projekat „Beograd na vodi“, građani su ga čekali decenijama, mi smo uspeli da ga realizujemo.

Zbog čega neki toliko mrze projekat „Beograd na vodi”?

- „Beograd na vodi” je simbol boljeg, lepšeg Beograda. To je projekat na koji sam izuzetno ponosan jer će jednom nekada oronulom delu grada dati potpuno novi izgled. Oni koji mrze taj projekat pokazuju mržnju prema promenama koje se dešavaju i na nivou republike i na nivou Beograda. Nema više tih raznih ugovora kojima su kupovali glasove, želimo da iza nas stoji rad i rezultati našeg rada. „Beograd na vodi“ govori o nesposobnosti onih prethodnih, ali i o našoj spospobnosti da dovedemo investitore. Da je neko hteo da se bavi gradom, a ne svojim firmama i kombinacijama, možda bi neko pre nas uspeo da sagradi „Beograd na vodi“. To se nije desilo. Đilas se bavio svojom firmom, bogatstvom, a nisu se bavili gradom. Ja sam se bavio gradom, borio se za svaku fasadu, svakog investitora. Posvećenost, spremnost da se odluke donesu.