Nek hapse, i zatvor je za ljude!
Dugogodišnji strateg Partizana već šest meseci živi i radi u Francuskoj, sedi na klupi Limoža i sa razdaljine od 2.000 kilometara pomno prati sva aktuelna sportska i politička dešavanja u našoj zemlji.
Savet staraca
Znamo da pažljivo pratite dešavanja u FK Partizan...
- Smatram da je sukob u FK Partizan izazvan spolja, manipulacijom jednog broja navijača i konstantnom željom pojedinih krugova vlasti i pojedinaca u vlasti da Partizan bude mesto neprestanog sukoba. Bjeković, Zečević i Ćurković su zajedno vodili klub u najboljim vremenima. Bilo bi normalno da oni budu savet, sada već staraca, i da odaberu naslednike koji bi vodili klub u novim uslovima. Njih trojica su toliko uradili za Partizan, a i Partizan za njih. Ne bi smeli da budu iskorišćeni u funkciji nekog ko klubu iz Humske ne želi dobro.
Na početku razgovora za “Alo!”, Vujoševića smo odmah pitali kad će doći u Beograd i plaši li se hapšenja već na Aerodromu “Nikola Tesla” s obzirom na neodazivanje nadležnim organima povodom suđenja po tužbi KK Crvena zvezda.
- U Beograd ću doći kad mi to obaveze u Limožu dozvole, a o mom eventualnom hapšenju stvarno ne znam ko šta priča. Samo znam da je i zatvor za ljude!
Šta vam se, konkretno, stavlja na teret?
- Suđenje mi je pomereno za 20. jun, a optužbe su, zaista smešne! Samo sam iznosio istinu o tome da je tadašnji tretman države prema Crvenoj zvezdi bio veoma različit u odnosu na Partizan. Govorio sam da je Zvezda favorizovana i da će se desiti sve ovo što se desilo. Imam obavezu da se pojavim na suđenju i pojaviću se. Nisam mogao ranije da se odazovem jer se ročište poklapalo sa mojim profesionalnim obavezama. Sudija je bio toliko razuman da shvati da suština spora nije nešto što ne može da se odloži za određeni vremenski period, kako bi mi se omogućilo da normalno vodim utakmice.
Pričajte nam kako je živeti u Francuskoj?
- Francuska je zemlja u kojoj je životni standard znatno veći nego u Srbiji. Država u kojem su prava radnika regulisana i zaštićena zakonom. Vidite da se štrajkovi organizuju upravo zbog toga što su te zaštite postale toliko velike, a država nije u stanju da funkcioniše sa toliko obaveza. Ljudi koji su naviknuti na dobro, teško pristaju na promene koje su malo lošije po njih. Mogu da kažem da je Francuska srećna zemlja. Sigurno je da žive bolje od našeg naroda, ali nije uvek sreća u vezi sa materijalnim stanjem.
Uživate li u njihovoj čuvenoj kuhinji?
- Francuska kuhinja je fantastična, ali većinu te hrane zbog zdravstvenog stanja ne smem da jedem. Trenutno sam na hipoproteinskoj dijeti. To znači da unosim što je manje moguće proteina, kako bih zaštitio bubrege. Nažalost, nisam mogao da se prepustim čarima francuskih specijaliteta zbog bolesti. Više mi je žao zbog problema koji imam, nego zbog hrane. Bolest zahteva disciplinu i rado bih je prepustio mlađima.
Zbog terorista sam brinuo za suprugu
Kakve su posledice ostavili teroristički napadi na Francusku?
- U jednom momentu, kada je moja supruga trebala da se vrati u Beograd preko Pariza, nije mi bilo svejedno. Inače, Limož nije bio izložen terorističkim napadima, pa nema ni straha.
Možda ste se ojačali zbog burne istorije u našoj zemlji?
- Kod nas nije bilo terorističkih napada, ali smo preživeli puno teških stvari. Od raspada države, preko građanskih ratova, potom NATO bombardovanje...
Dozvoljavaju li vam lekari da nazdravite bar čašom francuskog vina?
- Baš retko popijem koju čašu crnog vina. Nikad nisam bio zagovornik takve vrste opuštanja.
Kažu, nadmen je tamo narod?
- Teško mi je da pričam o karakteristikama naroda. Sigurno je da su Francuzi ponosni na svoju zemlju, tradiciju, istoriju i u tom smislu mogu da konstatujem da s pravom imaju čime da se diče.
“Parle vu Franse”?
- Nisam neko ko za sebe može da kaže da priča francuski koji sa italijanskim ima dosta sličnosti. Pre svega im je isti koren - latinski jezik, ali Francuzi brže pričaju i sa drugačijim izgovorom. Počeo sam neke stvari da razumem, povezujući sa znanjem italijanskog jezika.
Kakve su razlike između Beograda i Limoža?
- Limož je malo mesto, što meni u ovom momentu veoma odgovara. Ovaj grad podseća na Beograd po ljubavi prema košarci. U Limožu je košarka sport broj jedan i tu je velika sličnost sa Srbijom. Beograd je specifičan grad, jer poseduje neke stvari koje ga čine posebnim.
Da li ste imali priliku da se vozite metroom?
- Gde? U Beogradu?
Mislimo na Francusku, naravno...
- Jesam u Parizu. Svaka metropola mnogo lakše funkcioniše kad ima metro. I Moskva i Pariz. Siguran sam da je Beogradu metro neophodan, ali ne znam kakve su realne mogućnosti da u nekoj skorijoj budućnosti tako nešto doživimo.
Stižete li da se bolje upoznate sa francuskom kulturom?
- Limož ima Nacionalni muzej porcelana, koji je značajan na državnom nivou. U gradu ima i dosta galerija, ali ne stižem da obilazim u meri u kojoj bih želeo. Više pratim kroz časopise i razne publikacije. Kad imam vremena, volim da odem sa prijateljima do Pariza. Evo, baš za vikend planiram posetu francuskoj prestonici.
Skandal je pljunuti Željka Obradovića
Kakav je utisak na vas ostavio sportski presedan - pljuvanje navijača Galatasaraja u lice Željka Obradovića?
- Skandalozan postupak! Samo, dešavalo se to i ranije. Navijači u Železniku su, kada je Vlada Jovanović vodio Partizan, pljuvali celu klupu sa igračima. Čak su punili čašu pljuvačkom i prosipali po crno-belima, a sve to je ostalo bez ikakvih sankcija. Ovaj slučaj u Turskoj se makar završio na taj način što se igralo bez publike. Ne možemo da imamo moralno pravo za javnu osudu, jer kada se kod nas dese takve stvari, one ni na jedan način ne budu sankcionisane.
Kad obiđete “Luvr” mogli biste da produžite i na teniski stadion “Filip Šatrije”?
- Rolan Garos je jedan od najznačajnijih sportskih događaja. Pratim partije Novaka Đokovića i za njega navijam. Voleo bih da prisustvujem teniskom finalu u Parizu, ali je to neizvodljivo zbog mojih košarkaških obaveza.
Za nekoliko dana ćete moći da gledate i neku fudbalsku utakmicu na Evropskom prvenstvu u Francuskoj? Za koga navijate?
- Na Evropskom šampionatu navijam za Rusiju, a inače u fudbalu najviše simpatišem Brazil.
Ko osvaja EVRO 2016?
- Nisam fudbalski stručnjak, ali rekao bih da su Nemci uvek favoriti. Ne bih otpisao ni Francuze jer kao domaćini sigurno mogu daleko da doguraju.
Vratimo se vašoj košarci. Može li Partizan da iznenadi Zvezdu u finalu plej-ofa?
- Svako ima svoj ukus, a po mom nije ova koncepcija Partizanove selekcije. U njoj dominantno mesto imaju strani igrači, pored iskusnih, a ta strategija nije po mom ukusu. S druge strane, rezultatski gledano, Partizan ima ozbiljan tim za naše takmičenje i u stanju je da se suprotstavi Zvezdi, koja je favorit u ovim duelima. Partizanova šansa je duga klupa i čvrsta igra, a pored toga i rasterećenost jer nisu favoriti.
Što se reprezentacije tiče, kakve su šanse Srbije?
- Mislim da će Srbija proći predolimpijski turnir, pogotovu jer se igra pred domaćom publikom. Ne kažem da će biti lako, jer nije nešto što se samo po sebi podrazumeva. Da li može do medalje - što da ne?! Jedna smo od reprezentacija koja može da se umeša u borbu za odličje, ali nismo favorit.
Iz Partizana sam u kontaktu sa Mišom Baksuzom!
Da li ste u kontaktu sa ljudima iz sadašnje uprave KK Partizan?
- Od ljudi iz Partizana čujem se samo sa Mišom Baksuzom, iliti Miroslavom Gajićem (Miša Tumbas). Volim da pričam sa njim i veoma mi je drago kad ga čujem. Partizanu naravno želim sve najlepše, što sam svojim delima pokazivao godinama.