Neka pišu šta hoće, živim za Partizan!

Razlog sasvim jednostavan - privrženost crveno-beloj boji i ljubav prema Crvenoj zvezdi, koju napadač naše mlade reprezentacije nije krio ni u izjavama za medije, a ni na društvenim mrežama.

"Grobari" mu zasad ne praštaju, a na prijateljskom meču sa Mačvom bio je istaknut i transparent: "Kad vidiš Grobare spusti glavu dole, ne slavi sa nama, ovo nisu tvoje boje", uz precrtan broj 51, koji će Ožegović nositi na dresu.

- Bilo mi je jako teško, preteško, kad sam video transparent. Pokušavam da shvatim da je sve cena onoga što želim. Razumem navijače, dao sam im povod. Znao sam da će tako biti, možda ne u ovoj meri, ali, bio sam spreman da istrpim, jer sam odavno želeo da dođem u Partizan - rekao je Ognjen za Žurnal.

Bivši napadač Zvezde i Vojvodine pojasnio je i to da je prvi susret sa crno-belima imao kao klinac leta 2007. godine.

Otkrio je Ožegović jop jednu anegdotu koju je malo ko znao, a da ima veze sa Partizanom.

- Želeo sam da se slikam sa fudbalerima Partizana. Prespavali smo u Beogradu i sutradan otišli u "Zemunelo", ali portir na rampi nije hteo da me pusti unutra. Molio sam, preklinjao, nije hteo ni da čuje. Verovao sam da ću možda sutradan imati više sreće, ali ponovo je radio isti čovek... Pošto nije hteo ni da čuje, rekao sam da hoću da treniram u Partizanu i tri meseca sam bio sa dečacima 1994. koje je tada trenirao Zvonko Popović... Morao sam da se vratim kući zbog porodičnih problema. Imao sam samo 13 godina. Bilo mi je teško, ali nije bilo izbora - osvežio je sećanje na period s početka karijere momak iz Gradiške.